Нахија
Нахија (тур. nahiye) је била административна јединица у Османском царству, нижег степена од санџака. На челу нахије се налазио муселим, кога је именовао паша.
Након законске ревизије из 1871. године, нахије су представљале средњи ниво управе, између казе и села, тако да су се санџаци делили на казе, а казе на нахије, које су обухватале одређени број села око средишњег места као нахијског центра.[1][2]
Насљеђе
уредиКнежевина Србија и Књажевина Црна Гора су прихватиле нахије као своје административне јединице, али у Србији су већ за време прве владавине кнеза Милоша (1815-1839) трасформисане у округе.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Selçuk Akşin Somel. „Kazâ”. The A to Z of the Ottoman Empire. стр. 151. ISBN 9780810875791.. Volume 152 of A to Z Guides. Rowman & Littlefield, 2010.
- ^ Gökhan Çetinsaya. The Ottoman Administration of Iraq, 1890-1908. стр. 8—9. ISBN 9780203481325.. SOAS/Routledge Studies on the Middle East. Routledge, 2006.
Литература
уреди- Зиројевић, Олга (1970). „Управна подела данашње Војводине и Славоније у време Турака”. Зборник за историју. Матица српска. 1: 11—26.
- Зиројевић, Олга (1989). „Град и нахија до 1683. године”. Историја Титовог Ужица. 1. Београд-Титово Ужице: Историјски институт; Народни музеј. стр. 189—211.
- Пантелић, Душан (1927). Београдски пашалук после Свиштовског мира 1791-1794. Београд: Српска краљевска академија.
- Пантелић, Душан (1949). Београдски пашалук пред Први српски устанак 1794-1804. Београд: Научна књига.
- Тричковић, Радмила (1970). „Шабац и његова нахија од 1600. до 1683. године”. Шабац у прошлости. 1. Шабац: Историјски архив. стр. 255—282.
- Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.
