Опсада Фамагусте
Опсада Фамагусте (1571) била је одлучујућа победа Османског царства над Млетачком републиком у Кипарском рату (1570-1573). Турци су освојили град после једанаестомесечне опсаде, у августу 1571.[1][2]
| Опсада Фамагусте | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део кипарског рата (1570-1573) | |||||||
 Млетачки бедеми Фамагусте. | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Османско царство |
 Млетачка република | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
| Лала Мустафа-паша | Марко Антонио Брагадино † | ||||||
| Јачина | |||||||
| 50.000[1] | 7-8.000[1] | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| знатни[1] | читав гарнизон продат у робље[1] | ||||||
Позадина уреди
Почетком 1570, кад је изгорео велики арсенал у Венецији, Порта је искористила прилику и поставила захтев Млетачкој републици да преда острво Кипар. Кад је она то одбила, Турци су упутили флоту под командом сераскера Лале Мустафа-паше, која је 1. августа 1570. искрцала на острво око 50.000 људи. Рат се водио на Кипру, у водама Егејског архипелага, на Црногорском приморју, у Боки которској и Далмацији.[1]
Најважније борбе на Кипру одиграле су се око Никозије и Фамагусте, док су се други градови предали готово без отпора. Опсада Никозије трајала је месец дана. Град је освојен 9. септембра 1570, када је непријатељ извршио општи покољ бранилаца и грађана.[1]
Опсада уреди
Фамагуста је град и лука на источној обали Кипра, основана у хеленистичком периоду (274. пре н.е). Као значајна база крсташа град је доживео велики успон у 14. веку. Од 1371. до 1481. држали су га Ђеновљани, а од 1481. до 1571. Млечани, који су га јако утврдили.[2]
У време Кипарског рата, Фамагуста је била главни град Кипра и једна од најбогатијих лука на Леванту. Град је био опасан масивним средњовековним зидинама дугим 3 км, испред којих су били 25 м широки и 14 м дубоки шанчеви.[2]
Генерални провидур Марко Антонио Брагадино оправио је запуштене бедеме Фамагусте, довукао артиљерију и дочекао турску војску са гарнизоном од 7-8.000 људи. Опсада је трајала пуних 11 месеци, све до 4. августа 1571, кад је Фамагуста, после херојске одбране, капитулирала под условом да се да слобода свим браниоцима и слободан одлазак свима који то буду хтели. Турци су ипак извршили покољ око 300 разоружаних бранилаца[а], а остале су одвели као робље.[1]
Последице уреди
Док је опсада Фамагусте још трајала, заузимањем папе Пија V склопљена је 20.маја 1571. Света лига између Млетака, Шпаније, Ђенове и Малте. Удружена савезничка флота је 7. октобра 1971. уништила турску флоту код Лепанта, али прекасно да помогне Фамагусти, која је пала 2 месеца раније.[1] Град је остао под влашћу Османлија до 1878, кад га је окупирала Велика Британија.[2]
Напомене уреди
- ^ Укључујући и заповедника Брагадина, који је био жив одран.