Општа болница Прокупље

Општа болница Др „Алекса Савић” Прокупље је здравствена установа у систему здравства Србије на подручју Топличког управног округа која здравствену делатност обавља на секундарном нивоу здравствене заштите, који обухвата специјалистичко-консултативну и болничку здравствену делатност. Болница је и наставна база Медицинског факултета универзитета у Нишу и носилац практичне наставе ученицима средње медицинске школе др Алекса Савић.[2]

Општа болница Др „Алекса Савић” Прокупље
Улаз у Болницу
Локација
Координате: 43° 14′ 02″ N 21° 35′ 10″ E / 43.23389° С; 21.58611° И / 43.23389; 21.58611
МестоПрокупље
(Пасјачка 2)
Држава Србија
Организација
Здравствени системРФЗО
Финансирањедржавна болница
Врста болницеопшта болница
Афилацијске установеМедицински факултет Универзитета у Нишу
Здравствене услуге
Хитна помоћДа
ХелидромНе
Број кревета353.[1]
Веб-сајт
bolnicaprokuplje.com

Положај

уреди

Болница се налази у Улици Пасјачка 2 у Прокупљу седишту истоимене општине и Топличког округа. Према попису из 2011. године, на болницу се ослањало 90.600 становника потенцијалних корисника здравствених услуга.

Историја

уреди

Након што је Прокупље, ослобођено од Турака 6. децембра 1877. године, о здравственој служби у Топличком крају старало се Министарство унутрашњих дела, по чијем налогу је основана прва Болница у Прокупљу 1895. године, на месту где се данас налази Технички школски центар. Дужност управника болнице 1904. године обављао је др Мицић у то време и окружни физикус, док је један од среских лекар био др Алекса Савић (једна од најзначајнијих личности здравствене службе у Топлици од 1904. – 1927. године).[2]

Прокупље је 1912. године имало једног окружног лекара и три среска: два за прокупачки и добрички округ и трећег у Куршумлији за косанички срез. Када је 1918. године подигнута болница у Куршумлији, то је значајно растереретило капацитете болницу у Прокупљу.

Зграда нове болнице у Прокупљу са 80 постеља, свечано је отворена 1929. године. Иако је за данашње време болница била скромних могућности, она је постала основ за даљи развој савремене здравствене заштите у Топлици, јер је Болница по први пут имала већи број лекара, савременију организацију здравствене службе, водовод, купатила, хигијенске чесме. Све то омогућило је велики напредак у односу на стање у првој болници из 1877. године када је Прокупље ослобођено од Турака.[2]

Други светски рат погоршао је све услове живота у Прокупљу, па и оне у здравству. Окупатор је већи део болнице користио за своје потребе, а болница је била и без довољно кадрова јер се један део лекара и медицинског кадра прикључио Народноослободилачкој борби.

Са завршетком Другог светског рата 1945. године Болница у Прокупљу кренула је у рад са врло малим бројем лекара и у сложеним условима рада. примера ради до 1955. године на територији Топлице радило је свега 10 лекара, са густином насељености од 20 становника/km².

Значајније промене у Болници десиле су се у периоду 1955 – 1960. године, када је бригу о здрављу Топличана водило 23 лекара, у нешто већем болничком простору и са бољом опремом. Међутим, с обзиром на површину територије региона Топлице и број становника, ни ове промене нису омогућавале већу доступност здравствене заштите нити неопходан квалитет пружених услуга.[2]

Кључни тренутак за развој здравства у Топлици десио се 1960. године, када је основан Медицински факултет Универзитета у Нишу, који је омогућено школовање већег броја лекара за потребе Топличког округа. За релативно кратко време од укупног броја лекара у Топлици, Медицински факултет у Нишу завршило је 85% лекара и стоматолога . Највећи број њих запошљен је у Општој болници Прокупље, највећој здравственој установи у Топлици и јединој болници у Топличком управног округу.[2]

Прилив нових кадрова покренуо је и здравствени систем у Топлици које се све више развија, тако да је 1972. године здравствену заштиту у Топлици пружало 105 лекара и стоматолога. Број лекара је стално растао, тако да данас само у Прокупљу ради 214 доктора медицине и стоматологије, а у топличком округу близу њих 400.[2]

Болница данас

уреди
 
Прокупље у коме је седиште Болнице, главне здравствене установе Топличког краја

Општа Болница у Прокупљу је здравствена установа регионалног карактера, и прва према граници са Косовом и Метохијом, што говори о њеном значају и одговорности. Болница такође својим кадровима и простором, обезбедује школовање и практичну наставу ученицима средње медицинске школе "др Алекса Савић" и наставно је научна база Медицинског факултета у Нишу.

Болница је павиљонског типа, и има секторску унутрашњу организацију. Све службе и одељења груписане су у хируршки сектор, интернистички сектор, секторе поликлиничке делатности и немедицинских послова.

Као основа структурне реформе 2009. године донета су важна правна акта установе (правилници: о унутрашњој организацији, организацији и систематизацији послова, канцеларијском и архивском пословању, стручном усавршавању и образовању, одлука о радном времену, пословни кодекс итд.).

Оформљено је Одељење ургентне медицине, формиран је болнички санитетски транспорт, извршена је подела неуропсихијатрије на одељења психијатрије и неурологије, формирана је дневна болница на педијатрији, кренула је рециклажа медицинског отпада...

На подизање квалитета пружања здравствених услуга нарочито је утицала реконструкција одељења која су била у врло лошем стању: инфективно, урологија, ортопедија, гинекологија, и педијатрија. Извршено је и занављање медицинске опреме (нови операциони сто за ортопедију, хируршки инструментаријум стар 30 година је комплетно замењен, набављен је 4Д ултразвук, ЕМГ и ЕЕГ апарат, апарат за физикалну медицину, агрегометар... )

Историјски догађај у Болници и Прокупљу био је решавање проблема -хемодијализе, па је тако простор од 50 m² за дијализирање бубрежних болесника, који је годинама диктирао рад у четири смене са капицетом од свега 8 апарата, замењен је новим адаптираним простором од 600 m² који је омогућио дијализирање у 2 смене, односно проширење капацитеа на 17 апарата.[2]

Значајни напредак здравствене заштите представља формирање одељења за продужено лечење и негу старих лица са јединицом за палијативно збрињавање.

После формирања Одељења за продужено лечење и негу пацијентима, као логично решење, наметнуло се припајање Онкологије као његовог одсека. До тада је онкологија радила у просторијама зграда Дома здравља са одређеним проблемима у раду ове службе, с обзиром да послови у овој служби припадају болничком нивоу збрињавања а сама служба организационо припада Болници. Спајањем Одељења за онкологију, сви онколошки пацијенти се од тада прегледавају на једном месту: од припреме за конзилијум, преко спровођење хемотерапије кроз дневну болницу на Онкологији, до палијативног лечења на одељењу.[2]

Промена назива

Фебруара 2012. године, Управни одбор болнице донео је одлуку да на основу гласања народа Топлице Општа болници у Прокупљу дода у свом називу и име њеног оснивача, доктора Алексе Савића.

Делатност

уреди

Општа болница у Прокупљу обавља поликлиничку и стационарну здравствену делатност, у оквиру које:

  • Прати здравствено стање становништва и здравствену заштиту у областима за које је основана и преузима и предлаже мере за њихово унапређење;
  • Прати и спроводи методе и поступке превенције, дијагностике, лечења и рехабилитације засноване на доказима, а нарочито оне утврђене стручно-методолошким протоколима;
  • Обезбеђује услове за стручно усавршавање запослених и за унапређење организације и услова рада;
  • Спроводи мере ради спречавања нежељених компликација и последица при пружању здравствене заштите, као и мере опште безбедности за време боравка пацијената у Општој болници у Прокупљу и обезбеђује сталну контролу спровођења ових мера;
  • Организује и спроводи мере у случају елементарних и других већих непогода а у оквиру својих делатности врши послове одбране земље који се односе на планирање, организовње, припремање и оспособљавање за рад у случају ратног и ванредног стања
  • Одговорна је за вршење услуга из делатности за коју је регистрована, на нивоу утврђенх планова одбране и одлука надлежних органа;
  • Организује и спроводи стручно усавршавање здравствених радника, здравствених сарадника и осталих запослених у Болници ради унапређења квалитета стручног рада и проверу тих мера ;
  • Организује и спроводи мере сталног унапређења квалитета стручног рада и спроводи његову унутрашњу проверу;
  • Спроводи мере ради спречавања нежељених компликација и последица при пружању здравствене заштите
  • Спроводи мере опште безбедности за време боравка пацијената у Општој болници Прокупље и обезбеђује сталну контролу ових мера.

Организација рада

уреди

Општа болница Врање обавља здравствену делатност на секундарном нивоу која обухвата:

  • пријем и збрињавање ургентних стања,
  • специјалистичко консултативне прегледе,
  • дијагностичку обраду,
  • лечење и рехабилитацију

Организациона структура

уреди

Општа болница Прокупље, која обавља стационарну и специјалистичко – консултативну делатност и друге делатности преко организоване службе за обављање специјалистичко – консултативне и стационарне здравствене делатности и друге делатности организована је на следећи начин:

Менаџмент

уреди
Управни органи
  • Директор
  • Управни одбор
  • Надзорни одбор
Стручни органи
  • Стручни савет
  • Стручни колегијум
  • Етички одбор
  • Комисија за унапређење квалитета рада

Медицинска одељења, одсеци и службе

уреди
Сектор за интернистичке гране медицине
  • Одсек кардиологије
  • Одсек интерне медицине, са стационаром у Зитном Потоку
  • Специјалистицко консултативна амбуланта
  • Одсек за нефрологију и хипертензију, са хемодијализом
  • Одељење за продужено лечење и негу
  • Одељење интерне медицине (одсек кардиологије и одсек нефрологије и дијализе)
  • Одељење пнеумофтизиологије
  • Одељење неурологије
  • Одељење психијатрије
  • Одељење за инфективне болести
  • Одсек за кожне болести
  • Одсек онкологије
Служба педијатрије
  • Одсек дечјег одељења
  • Одсек за неонатологију
Сектор за хируршке гране медицине
  • Одељење за анестезиологију са реаниматологијом
  • Одељење опште хирургије
  • Одељење ортопедије са трауматологијом
  • Одсек специјалистичко-консултативне амбуланте
  • Одељење урологије
  • Одељење оториноларингологије
  • Одељење офталмологије
Служба гинекологије и акушерства С
  • Одсек гинекологије
  • Одсек акушерства
  • Одсек оперативног блока
  • Одсек неонатологије
ОРЛ служба
  • Одсек специјалистицко-консултативне амбуланте
Офталмолошка служба
Одсек специјалистицко-консултативне амбуланте
Неуропсихијатријска служба
  • Одсек специјалистицко-консултативне амбуланте
Инфектолошка служба
Служба за анестезиологију са реанимацијом и интензивном негом
  • Одсек анестезије
  • Одсек реанимације
Служба физикалне медицине и рехабилитације
  • Одсек реуматологије
Служба клилничко-биохемијске дијагностике
Служба за трансфузију крви и хематологију
  • Одсек хемостазе и трансмисионих болести
Служба клиничке патологије
Радиолоска служба
  • Одсек ултразвуцне дијагностике
  • Одсек специјалистицко-консулативне амбуланате
Пнеумофтизиолошка служба са АТ диспанзером
  • Одсек пнеумофтизиологије
  • Одсек АТ диспанзера
Служба за медицинско снабдевање

Немедицинске службе, одељења и одсеци

уреди
Техничка служба
  • Одсек за обезбеђење
  • Одсек за техничке послове
  • Одсек за кухињу, са магацином и весерајем
Служба за правне и економско-финансијске послове
  • Одељење за правне послове
  • Одсек комерцијале (одсек финансијске оперативе и Одсек плана и анализе)

Резултати рада

уреди

У болници се у току године лечи око 30.000 становника, коришћењем 363 постеље. Хируршке службе за годину дана изврше око 7.500 операција, док се специјалистичко-консултативне услуге у годишњем новоу обави око 140.000 амбулантних лекарских прегледа, медицинских интервенција и других здравствених услуга.

Капацитет и коришћење Опште болнице Прокупље у 2015. години.[3]
Број постеља Број исписаних болесника Број дана лечења Просечна дужина лечења
(дани)
Просечна дневна заузетост постеља
(%)
Обрт болничких постеља
354 10.037 78.226 7,8 60,5 28,4

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ „Уредба о плану мреже здравствених установа Републике Србије”. paragraf.rs. Službeni Glasnik RS. Приступљено 1. 5. 2020. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж „Toplica kroz vekove Istorijat bolnice”. 2017. Приступљено 13. 5. 2020. 
  3. ^ Здравствено-статистички годишњак за 2015. годину (PDF). Приступљено 30. 5. 2020. , Институт за јавно здравље Србије, 2016

Спољашње везе

уреди