Разговор:Религија/Архива 1

Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

Шта мислите,да ли је време да се у овој категорији убаце и још неке манје поѕнате религије,као нпр индијанске,океанија и аустралија,афричке религије.

Свакако - удри! -- Обрадовић Горан (разговор) 06:00, 4. септембар 2005. (CEST)Одговори

Примедбе, белешке за размишљање

Религија није прост појам и може се различито посматрати: 1) као веровање у натприродно, свето или божанско ; 2) као метод за остваривање односа са оним у шта се верује; 3) као понашање, морални оквир, ритуали, институције итд. којима се вера одражава у пракси. Неки под религијом подразумевају било какву побожност или систем веровања. Неки је доживљавају као организовану религију - друштвени покрет који заступа одређену вероисповест и има изражени социолошко-правни аспект. Овај појам варира у зависности од средине и епохе, па нема универзалне дефиниције и зато се доживљава индивидуално. Из овога следи да није лако дефинисати шта све спада у религију, јер је таква класификација лични избор. Једно традиционално становиште је да је религија пут Спасења који нам је открио Бог. Бог се такође различито доживљава, чак и у оквиру исте религије. Корен речи је у санскритском бхагаван, што значи "Онај који поседује сва обиља у потпуности" (бхага = благо, вредност; ван = онај који поседује)

О етимологији речи религија расправљало се вековима. Нека од тумачења су:

- Поново читати - лат. ре "поново" + лего (у смислу "читати") односи се на проучавање списа

- Пажљиво размотрити - лат. ре + лего (у смислу "изабрати") - "опетовати" или "добро размислити"

- Поново повезати - лат. ре + лигаре "везати" у смислу обновити прекинуту везу са Богом

- Окупљати - лат. рес "у односу на" + легере "окупљати" , јер се организоване религије заснивају на заједништву.

Примедбе:

Академско становиште је да се "Први облици религије јављају се још у првобитној људској заједници" Док неке религије сматрају да је религија изван времена и материјалног света.

Прогутано "о" и "а" : "Монтеистичке религије настајле су у периоду од шестог века пре нове ере до седмог века нове ере."

Примедба: ваишнавизам је монотеизам који се заснива на Ведама, па га то чини најстаријим монотеизмом. На основу материјалних доказа, старост Веда се процењује на 1500 година; традиционално се сматра да покривају период од пре више од 5000 година, док се на основу астролошких детаља који прате описе неких догађаја наслућује да им је старост далеко већа. Ваишнавизам нису објавили пророци, већ аватари Свевишњег, Вишнуа.


"Прва заједничка карактеристика је већ споменути универзални, наднационални карактер" или: католичанство, то јест да је религија применљива у сваком делу Космоса, Васељене.

"Четврта заједничка карактеристика је противчулно, аскетско и асексуално становиште које заузимају све монотеистичке религије," што је у противречности са католичанским карактером или принципом да је религија применљива за све, другим речима, мора бити по мери човека, природна.

"Монотеистичке религије су хришћанство, јудаизам, будизам, ислам" како будизам може бити монотеизам, када не прихвата "карактеристично обожавање једног бога"? Miodrag 00:22, 3. април 2006. (CEST)Одговори

  • Има доста неправилности у чланку, пре свега у субјективном схватању писца. Одакле на пример писац зна како и због чега су настале прве религије. Његов одговор је спекулативна конструкција, али не факт или чињеница. Монотеистичке религије рецимо настале су раније од 6. века п.н.е., примери јеврејска религија или реформе Аменофиса IV. (Ехнатон), а и за зороастризам не може се поуздано казати да је настало у 6. веку п.н.е., јер постоје теорије које веле да је Заратустра живео и проповедао пар векова раније. Постоје такође теорије које веле да је уствари монотеизам (уз шаманизам) најстарији облик религиозности, док је политеизам настао уз даљу персонификацију и поделу персонификације првобитног монотеистичког божанства те и уз синкретизам више религијских група у једну једину, као пример Хиндуизам. Тема религија је веома комплексна ствар и не може ce научно у пар кратких речи објаснити, јер тиме ће увек да вуче на једну страну, да ли на теистичку или атеистичку, све зависно од убеђења аутора.

    Даље да је словенска реч Бог санскритског порекла (ово треба да се нагласи да се ради само о словенској речи) није релевантно, јер санскрит спада у индоевропске језике које су међусобом све сродне, при томе није обавезно да словенска реч своје порекло вуче из санскрита. Словенски језици спадају у исту групу као санскрит, у источно-индоевропску односно сатем-групу; сатем по броју сто, па исто не говоримо да је наша реч "сто(ина)" санскритског порекла. Други пример, Бог у дефиницији самог божанства на санскрит јесте Дева (Б(х)ага је лично име једног божанства). Латински Бог јесте Деус, на грчком Теос. Хоћемо казати да су стари Латинци и Грци ту реч преузели из санскрита? Ако се санскрит броји у најстарији индоевропски језик не значи да остали индоевропски језици, са њима и словенски, своје порекло вуче из санскрита. Ова примедба дакле треба ако уопште другачије да се дефинише. Carski 13:15, 12. ceптeмбap 2006. (CEST)
  • Премало имамо људи који се баве темама из области религије. Слободно додај све информације у које си сигуран. Није лоше користити и неке друге Википедије за изворе информација (нпр. немачка, енглеска) или неке већ постојеће енциклопедије на ту тему. --Ђорђе Стакић (р) 15:16, 12. септембар 2006. (CEST)Одговори
Наравно да је онакав текст тенденциозан, јер чак почиње објашњењем да је религија “људска замисао“. Поменуо сам реч Бхагаван само зато што је наведена етимологија (господар хлеба) била бесмислена. Не разумем се пуно у лингвистику и не тврдим ништа о пореклу речи. Само сам у пракси приметио да се многи појмови везују за санскрит, који није заиста прави извор, него је извор и санскрита и сродних језика тзв. прото-санскрит. Али, тај је језик потпуно непознат, само је претпоставка, док је једини познати и њему најближи језик санскрит. Често се помиње, код нас и у свету, да је санскрит изворни језик многих појмова, па то ваља навести када је примерено. Узгред, чуо сам од странаца да у нашем језику препознају много санскритских речи, као ни у једном другом. А Бранислава Божиновић је издала трећу свеску речника сродних речи саснкрита и српског, чини ми се око 5000 појмова, што је баш доста. Први пут чујем за сатем-групу, али што се тиче порекла, на санскриту се сто каже: шата. Погрешно је тумачити Дева = Бог. Дева би код нас имало смисао нечег небеског, али у деве спадају и полубогови, тј. небеска, анђеоска бића, а *понекада* се заиста тако назива и Бог. Али, разлика између Бога и полубогова је иста као и разлика између Бога и човека, суштинска.

Што се тиче Деус-Теос примедбе, мислим да у свету доминира веза са санскритом и речју дева као извором ова два појма. Опет, можда се у ствари ради о прото-санскриту. Али чак и да је тако, будући да санскрит значи дотеран, дорађен, довршен, полиран... чини се да је нама познати санскрит финална и комплетна варијанта тог прото-санскрита. Каже се да и Зевс и Јупитер порекло имају у санскритском Диаус-питар. Слажем се да приступ свему овоме, значи и читавој теми религија, треба да буде мало зрелији, али не знам пуно лаика достојних таквог задатка.--Miodrag 03:47, 22. септембар 2006. (CEST)Одговори
Врати ме на страницу „Религија/Архива 1”.