Троја

место у грчкој митологији

Троја (стгрч. Τροία, Troía, Ἴλιον, Ī́lion или Ἴλιος, Ī́lios; лат. Troia, такође Īlium;[note 1] хет. 𒌷𒃾𒇻𒊭 Wilusa or 𒋫𒊒𒄿𒊭 Truwisa;[1][2] тур. Truva or Troya) или Илиј, или Ilium; тур. Truva или Troya), је легендарни град и поприште Тројанског рата, који је делом описан у Хомеровој Илијади, епу писаном на старогрчком састављеном у 9. или 8. веку п. н. е. Осим тога, Троја је име једног археолошког налазишта на наводној локацији хомерске Троје у Малој Азији, данас у северозападној Турској, у близини морске обале југозападно од Дарданела под планином Идом.[note 2]

Троја
Τροία
Светска баштина Унеска
Званично имеАрхеолошки локалитет Троја
МестоHisarlik, Чанакале, Чанакале, Турска Уреди на Википодацима
Координате39° 57′ 27″ С; 26° 14′ 20″ И / 39.9575° С; 26.2389° И / 39.9575; 26.2389
Површина158 ha (17.000.000 sq ft)
Укључује
  • Temple of Athena at Ilion Edit this on Wikidata
Критеријумкултурна: II,III,VI
Упис1998. (22. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/849
Гребен Троје, 1880, скициран из доње равнице. Овај дуборез је објављен у неким Шлимановим делима. Он описује поглед као да је „са севера“, што нужно значи са северозапада. Видљив је само западни крај гребена. Угаони изглед је резултат Шлиманових ископавања. Зарез на врху је „Шлиманов ров“. Током већег дела археолошке историје Троје, равница је била улаз мора, при чему се Тројански гребен пројектовао на залив, отуда и Корфманова класификација града као поморског града.

Под владавином римског цара Августа саграђен је нови град Илијум на месту које су многи сматрали локацијом легендарне Илијаде. Град је цвао до утемељења Константинопоља, а под Византијом је пропадао. Немачки археолог Хајнрих Шлиман је ископавао у том подручју током 1870-их. Каснија су искапања открила више градова саграђених у различитим раздобљима. Један од ранијих градова (Троја VIIa) често се наводи као хомерска Троја, али та је тврдња и даље спорна. Шлиманов најспектакуларнији налаз је био тзв. Пријамово благо (тако га је назвао сам Шлиман). Али још у време његовог живота су се појавиле прве назнаке да би златно благо могло бити око хиљаду година старије него што је Шлиман претпостављао. Новија ископавања су пронашла трагове пуно старијег насељавања тог подручја која сежу у 5 хиљада година п. н. е. Археолошко налазиште Троја је додато 1998. године на листу Светске баштине.

Данашња локација је брдо Хисарлик и његова непосредна близина. У савременој научној номенклатури, гребен Троје (укључујући Хисарлик) граничи се са равницом Троје, равним пољопривредним земљиштем, које води доњи ток реке Скамандер до мореуза. Троја је била поприште Тројанског рата описаног у грчком епском циклусу, посебно у Илијади, једној од две епске песме која се приписују Хомеру. Метрички докази из Илијаде и Одисеје сугеришу да је име Ἴλιον (Илион) раније почињало са дигамом: Ϝίλιον (Вилион); ово поткрепљује и хетитско име за који се сматра да је исти град, Вилуса. Према археологу Манфреду Корфману, локација Троје у близини Егејског мора, као и Мраморног мора и Црног мора, учинила ју је чвориштем за војне активности и трговину и главним налазиштем културе коју Корфман назива „Култура поморске Троје“ “, која се протезала преко региона између ових мора.[3]

Град је уништен на крају бронзаног доба – фазе за коју се генерално верује да представља крај Тројанског рата – и град је напуштен или скоро напуштен током наредног мрачног доба. После овога, локалитет је стекао ново становништво које је говорило грчки и град је, заједно са остатком Анатолије, постао део Персијског царства. Троада, регион у коме се налазио некадашњи град, затим је освојио Александар Велики, Ахилов поштовалац, за кога је веровао да има исту врсту славне (али краткотрајне) судбине. После римског освајања овог сада хеленистичког грчког говорног света, на месту је основана нова престоница звана Илијум (од грчког: Ιλιον, Илион) у време владавине римског цара Августа. Она је цветала до успостављања Константинопоља, постала је епископија, затим је та регија била напуштена, поново насељена неколико векова касније током византијског доба, пре него што је поново напуштена (мада је и даље остала титуларна област католичке цркве).

Физичка локација Троје на Хисарлику било је заборављена у антици, а до ране модерне ере чак је и њено постојање као града из бронзаног доба довођено у питање и сматрало се митским или квазимитским. Године 1822, шкотски новинар Чарлс Макларен био је први модерни научник који је категорички идентификовао Хисарлик као вероватну локацију Троје.[4][5] Средином 19. века, породица Калверт, богати левантински енглески емигранти који су живели у Троаду, настањујући фарму на неколико километара од Хисарлика, купили су већи део брда у уверењу да садржи рушевине Троје. Били су антиквари. Двоје чланова породице, Фредерик и посебно најмлађи, Франк, вршили су геодетска премеравања Троада и тамо извели низ пробних ископавања. Франк Калверт је 1865. године ископао пробне ровове на брду откривајући римско насеље. Схвативши да није имао средстава за потпуно ископавање, покушао је да регрутује Британски музеј, али је био одбијен. Случајан састанак са Калвертом у Чанакалу и Хајнрих Шлиманова посета налазишту, који је био богати немачки бизнисмен и археолога, који је такође тражио Троју, пружили су другу прилику за финансијску подршку.[6] Шлиман је у почетку био сумњичав у погледу поистовећивања Хисарлика са Тројом, али га је Калверт убедио.[7]

Напомене

уреди
  1. ^ Troia is the typical Latin name for the city. Īlium is a more poetic term: Lewis, Charlton T.; Short, Charles. „Ilium”. A Latin Dictionary. Tufts University: The Perseus Digital Library. Приступљено 2018-04-22. 
  2. ^ The region inherits these names from Roman provincial or regional names in late Classical antiquity: Asia Minor ("lesser Asia"), or Anatolia ("place of the rising sun") now Turkish Anadolu

Референце

уреди
  1. ^ Korfmann, Manfred O. (2007). Winkler, Martin M, ур. Troy: From Homer's Iliad to Hollywood Epic. Oxford, England: Blackwell Publishing Limited. стр. 25. ISBN 978-1-4051-3183-4. „Troy or Ilios (or Wilios) is most probably identical with Wilusa or Truwisa ... mentioned in the Hittite sources 
  2. ^ Burney, Charles (2004). „Wilusa”. Historical dictionary of the Hittites. Metuchen, N.J: Scarecrow Press. стр. 311. ISBN 978-0-8108-4936-5. 
  3. ^ Korfmann 2003, стр. 27
  4. ^ Maclaren, Charles (1822). A Dissertation On the Topography of the Plain of Troy: Including an Examination of the Opinions of Demetrius, Chevalier, Dr. Clarke, and Major Rennell. Bibliobazaar. ISBN 978-1-146-73161-4. Приступљено 28. 12. 2014. 
  5. ^ Schliemann 1881, стр. 189.
  6. ^ Wood 1985, стр. 54–55.
  7. ^ Bryce, Trevor (2005). The Trojans and their neighbours. Taylor & Francis. стр. 37. ISBN 978-0-415-34959-8. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
  • „Uncovering Troy”. Archaeological Institute of America. Приступљено 24. 1. 2020. 
  • Miszczak, Izabela (23. 3. 2016). „Troy”. Turkish Archaeological News. 
  • Miszczak, Izabela (13. 12. 2019). „Troy Museum”. Turkish Archaeological News.