Фертилитет

Фертилитет или плодност једне популације најбоље изражава стопа укупног фертилитета. Она представља просечан број деце коју у репродуктивном добу роди једна жена.^[1]

Стопа од 2,1 обезбеђује просто обнављање становништва, стопа од више од 2,1 доноси популациони раст, док стопа нижа од 2,1 резултује смањењем становништва, а уколико не постоје имиграција и емиграција, односно уколико је њихов салдо једнак нули.

У већини развијених земаља, као и у Србији, стопа укупног фертилитета је знатно испод 2,1. Док се становништво у развијеним са ниским фертилитетом одржава стабилним захваљујући имиграцији, дотле је у Србији на делу депопулација, тј. смањење укупног броја становника.

Преглед

Плодност је дефинисана на два начина; у демографији то је потенцијал репродукције посматране популације, за разлику од једног организма, док се у популацијској биологији сматра сличном фертилности,^[2]^[3] природна способност производње потомства, мерена бројем гамета (јаја), семенским сетом или асексуалним начинима пропагације. Мањак плодности је неплодност док би се недостатак плодности назвао стерилност.

Демографија разматра само људску плодност, по њеним културолошки различитим стопама, док биологија проучава све организме. Израз плодност у биолошкој демографији често се користи за описивање стопе производње потомства након једног временског корака (често годишње). У том смислу, плодност може укључивати и стопу наталитета и преживљавање младих до тог временског корака. Иако се ниво плодности географски разликује, то је углавном једна од карактеристика сваке културе. „Фекундација“ је још један израз за оплодњу. Суперфекундитет или ретрофекундитет односи се на способност организма да складишти сперму другог организма (после копулација) и оплоди јајашца након одређеног временског периода, у суштини изгледа као да је до оплодње дошло без сперме (тј. партеногенеза).

Плодност је важна и добро студирана у области екологије популација, иако је студирана из неутралне перспективе. Утицај се може повећати или смањити у популацији према датим условима и одређеним друштвеним факторима. На пример, у тешкоћама за становништво, попут недостатка хране или високих температура,^[4]

Показано је да се младалачка и коначно одрасла плодност смањује, због недостатка ресурса јувенилне јединке се не могу репродуковати (на крају ће одраслима понестати ресурса и репродукција ће престати). Уз то, друштвени трендови и друштвене норме могу утицати на плодност, иако је тај утицај привремен. Заиста, сматра се да је немогуће зауставити репродукцију засновану на друштвеним факторима, а плодност обично расте након кратког пада.

У акушерству и гинекологији, фекундабилност је вероватноћа да ће бити трудноћа у једном менструалном циклусу, а плодност (фекундитет) вероватноћа постизања живог рођења у једном циклусу.^[5]

Плодност је природна способност стварања потомства. Као мера, стопа плодности је број рођених потомака по репродукцијском пару, јединки или популацији. Плодност се разликује од фекундитет, који се дефинише као потенцијал за репродукцију (под утицајем производње гамета, оплодње и трудноће)^[1] Недостатак плодности је неплодност, док би се недостатак фекундитета звао стерилитет.

Људска плодност зависи од фактора прехране, сексуалног понашања, сродства, културе, инстинкта, хормона, тајминга, економије, начина живота и емоција.

Демографија

Однос полова живорођене деце у свету, укључујући, десно од (црвеног) просека

У демографском контексту, плодност се односи на стварну производњу потомства, а не на физичку способност за производњу која се назива фекундитет (стварање гамета).^[6]^[7] Док се плодност може мерити, фекундитет не може. Демографи мере стопу плодности на разне начине, који се углавном могу поделити на мере „периода” и „кохортне” мере. Мере „периода” односе се на пресек популације у једној години. Подаци „кохорте”, с друге стране, прате исте људе током деценија. Мере периода и кохорте се широко користе.^[8]

Мере периода

Груба стопа наталитета (CBR) – број живорођених у одређеној години на 1.000 живих људи средином те године. Недостатак овог показатеља је тај што на њега утиче старосна структура становништва.
Општа стопа плодности (GFR) – број рођених у години подељен с бројем жена у узрасту од 15 до 44 године, пута 1.000. Фокусира се само на потенцијалне мајке и узима у обзир добну дистрибуцију.
Однос дете-жена (CWR) – однос броја деце млађе од 5 година према броју жена у добу 15-49 пута 1.000. Посебно је користан у историјским подацима, јер не захтева бројање рођених. Ова мера је заправо хибридна, јер укључује и смртне случајеве и рођења. (То јест, због смртности новорођенчади неки од порођаја нису укључени; а због смртности одраслих, неке од жена које су родиле нису ни урачунате.)
Колов индекс плодности – посебан параметар који се користи у историјским истраживањима.

Кохортне мере

Земље према стопи плодности 2020.

Укупна стопа плодности (TFR) – укупан број деце коју би жена родила током свог живота ако би искусила превладавајуће старосне стопе плодности жена. TFR је једнак збиру за све добне групе од 5 пута сваке ASFR стопе. Други начин за то је збрајање ASFR за узраст 10-14, 15-19, 20-24, итд. и множење са 5 (за покривање интервала од 5 година).
Бруто стопа репродукције (GRR) – број девојака које ће имати синтетска кохорта. Претпоставља се да ће све девојчице одрасти и доживети најмање 50 година.
Нето стопа репродукције (NRR) – започиње GRR-ом и додаје реалну претпоставку да ће неке жене умрети пре 49. године; стога неће бити живе, како би родиле неке потенцијалне бебе које су убројане у GRR. NRR је увек нижи од GRR-а, али у земљама у којима је смртност врло ниска, готово све девојчице одрастају у потенцијалне мајке, а NRR је практично исто као GRR. У земљама с високим морталитетом, NRR може бити и до 70% GRR-а. Када је NRR = 1,0, свака генерација од 1.000 девојчица одрасте и роди тачно 1.000 девојчица. Када је NRR мањи од један, свака генерација је мања од претходне. Када је NRR већи од 1, свака генерација је већа од оне пре. NRR је мера дугорочног будућег потенцијала за раст, али обично се разликује од постојеће стопе раста становништва.

Референце

^ ^а ^б A., B.; Schultz, Paul T. (јун 1976). „Fertility Determinants: A Theory, Evidence, and an Application to Policy Evaluation”. Population and Development Review. 2 (2): 293. JSTOR 1972043. doi:10.2307/1972043.
^ Etienne van de Valle (adapted by), from the French section edited by Louis Henry (1982). „Fecundity”. Multilingual demographic dictionary, English section, second edition. Demopaedia.org, International Union for the Scientific Study of Population. стр. 621-1. Приступљено 8. 2. 2010.
^ Eugene Grebenik (1959). „Fecundity”. Multilingual demographic dictionary, English section. Prepared by the Demographic Dictionary Committee of the International Union for the Scientific Study of Population. Demopaedia.org, United Nations Department of Economic and Social Affairs (DESA). стр. 621-1. Архивирано из оригинала 11. 2. 2010. г. Приступљено 8. 2. 2010.
^ Walsh, Benjamin S.; Parratt, Steven R.; Hoffmann, Ary A.; Atkinson, David; Snook, Rhonda R.; Bretman, Amanda; Price, Tom A. R. (2019-01-09). „The Impact of Climate Change on Fertility”. Trends in Ecology & Evolution (на језику: енглески). 34 (3): 249—259. ISSN 0169-5347. PMID 30635138. S2CID 58540383. doi:10.1016/j.tree.2018.12.002.
^ Berek JS and Novak E. Berek & Novak's gynecology. 14th ed. 2007, Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins. Pg. 1186
^ Frank, O. (27. 9. 2017). „The demography of fertility and infertility”. www.gfmer.ch.
^ Last, John M. „Fecundity and Fertility”. Encyclopedia of Public Health. Архивирано из оригинала 11. 8. 2009. г. — преко enotes.com.
^ For detailed discussions of each measure see Paul George Demeny and Geoffrey McNicoll, Encyclopedia of Population (2003)

Литература

Jones C (март 2008). „Ethical and legal conundrums of postmodern procreation”. Int J Gynaecol Obstet. 100 (3): 208—10. PMID 18062970. S2CID 13370582. doi:10.1016/j.ijgo.2007.09.031.
Barrett RE, Bogue DJ, Anderton DL (1997). The Population of the United States (3rd изд.).
Bock J (март 2002). „Introduction: evolutionary theory and the search for a unified theory of fertility”. American Journal of Human Biology. 14 (2): 145—148. PMID 11891930. S2CID 27386441. doi:10.1002/ajhb.10039.
Campagne DM (јануар 2013). „Can Male Fertility Be Improved Prior to Assisted Reproduction through The Control of Uncommonly Considered Factors?”. International Journal of Fertility & Sterility. 6 (4): 214—223. PMC 3850314  . PMID 24520443.
Chavarro J (2009). The Fertility Diet: Groundbreaking Research Reveals Natural Ways to Boost Ovulation and Improve Your Chances of Getting Pregnant. McGraw-Hill Professional. ISBN 978-0-07-162710-8.
Coale AJ, Watkin SC, ур. (1986). The Decline of Fertility in Europe.
Ehrhardt J, Kohli M, ур. (2011). „Special issue: Fertility in the History of the 20th Century: Trends, Theories, Policies, Discourses”. Historical Social Research. 36 (2). Архивирано из оригинала 2013-05-27. г.
Eversley DE (1959). Social Theories of Fertility and the Malthusian Debate. Архивирано из оригинала 13. 08. 2009. г. Приступљено 12. 01. 2021.
Garrett E, Reid A, Schürer K, Szreter S (јул 2001). Changing family size in England and Wales: Place, class and demography, 1891–1911. Cambridge University Press. Архивирано из оригинала 15. 12. 2010. г. Приступљено 12. 01. 2021.
Grabill WH, Kiser CV, Whelpton PK (1958). The Fertility of American Women. Архивирано из оригинала 13. 08. 2009. г. Приступљено 12. 01. 2021.
Guzmán J, Singh S, Rodríguez G, Pantelides E (1996). The fertility transition in Latin America. International Union for the Scientific Study of Population. Архивирано из оригинала 13. 08. 2009. г. Приступљено 12. 01. 2021.
Haines MR, Steckel RH, ур. (2000). A Population History of North America. Cambridge University Press.
Hawes JM, Nybakken EI, ур. (1991). American Families: a Research Guide and Historical Handbook. Greenwood Press.
Klein HS (2004). A Population History of the United States. Cambridge University Press.
Knox PL, Bartels EH, Bohland JR, Holcomb B, Johnston RJ (2001). The United States: A Contemporary Human Geography. Longman UK/Wiley USA.
Kohler HP (2001). Fertility and Social Interaction: An Economic Perspective. Архивирано из оригинала 13. 8. 2009. г.
Jones C (март 2008). „Ethical and legal conundrums of postmodern procreation”. International Journal of Gynaecology and Obstetrics. 100 (3): 208—210. PMID 18062970. S2CID 13370582. doi:10.1016/j.ijgo.2007.09.031.
Leete R (1999). Dynamics of Values in Fertility Change. Архивирано из оригинала 13. 8. 2009. г.
Lovett LL (2007). Conceiving the Future: Pronatalism, Reproduction, and the Family in the United States, 1890–1938.
Mintz S, Kellogg S (1988). Domestic Revolutions: a Social History of American Family Life.
Pampel FC, Peters HE (1995). „The Easterlin effect”. Annual Review of Sociology. 21: 163—194. PMID 12291060. doi:10.1146/annurev.so.21.080195.001115.
Population Handbook (5th изд.). Population Reference Bureau. 2004. Архивирано из оригинала 2009-06-04. г.
Reed J (1978). From Private Vice to Public Virtue: The Birth Control Movement and American Society Since 1830.
Tarver JD (1996). The Demography of Africa. Архивирано из оригинала 13. 8. 2009. г.
Weeks JR (2007). Population: An Introduction to Concepts and Issues (10th изд.).

Спољашње везе

„Fertility treatment and clinics in the UK”. Human Fertilisation and Embryology Authority (HFEA). Архивирано из оригинала 2009-08-31. г.
Population and the American future: the report. United States. Commission on Population Growth and the American Future. (Извештај). Washington: The Superintendent of Documents, U.S. Government Printing Office. 1972. hdl:2027/mdp.39015007261855.
„United Nations World Population Prospects, the 2008 Revision”. Архивирано из оригинала 2010-07-09. г.

[#1-1] а ^б A., B.; Schultz, Paul T. (јун 1976). „Fertility Determinants: A Theory, Evidence, and an Application to Policy Evaluation”. Population and Development Review. 2 (2): 293. JSTOR 1972043. doi:10.2307/1972043.

[2] Etienne van de Valle (adapted by), from the French section edited by Louis Henry (1982). „Fecundity”. Multilingual demographic dictionary, English section, second edition. Demopaedia.org, International Union for the Scientific Study of Population. стр. 621-1. Приступљено 8. 2. 2010.

[3] Eugene Grebenik (1959). „Fecundity”. Multilingual demographic dictionary, English section. Prepared by the Demographic Dictionary Committee of the International Union for the Scientific Study of Population. Demopaedia.org, United Nations Department of Economic and Social Affairs (DESA). стр. 621-1. Архивирано из оригинала 11. 2. 2010. г. Приступљено 8. 2. 2010.

[4] Walsh, Benjamin S.; Parratt, Steven R.; Hoffmann, Ary A.; Atkinson, David; Snook, Rhonda R.; Bretman, Amanda; Price, Tom A. R. (2019-01-09). „The Impact of Climate Change on Fertility”. Trends in Ecology & Evolution (на језику: енглески). 34 (3): 249—259. ISSN 0169-5347. PMID 30635138. S2CID 58540383. doi:10.1016/j.tree.2018.12.002.

[5] Berek JS and Novak E. Berek & Novak's gynecology. 14th ed. 2007, Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins. Pg. 1186

[6] Frank, O. (27. 9. 2017). „The demography of fertility and infertility”. www.gfmer.ch.

[7] Last, John M. „Fecundity and Fertility”. Encyclopedia of Public Health. Архивирано из оригинала 11. 8. 2009. г. — преко enotes.com.

[8] For detailed discussions of each measure see Paul George Demeny and Geoffrey McNicoll, Encyclopedia of Population (2003)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]