Школе живих традиција
Школе живих традиција су образовне институције на Филипинима посвећене аутохтоној уметности, занатима и другим традицијама.
| Школе живих традиција | |
|---|---|
_Weaving_at_Saob_Cave_in_Brgy._Basiao,_Basey,_Samar.JPG) Жене ручно ткају отираче или простирке унутар пећине Саоб у Бргиу. | |
| Нематеријално културно наслеђе | |
| Регион | Филипини |
| Датум уписа | 2021. године |
| Светска баштина Унеска | |
| Унеско ознака | 01739 |
| Веб сајт | https://ich.unesco.org/en/BSP/the-school-of-living-traditions-slt-01739 |
Национална комисија за културу и уметност под вођством Фелипеа М. де Леона, Јр, покренула је свој програм Школе живих традиција 1995. године.[1][2][3] Комисија подржава Школе као део мандата УНЕСКО-а за очување живих традиција аутохтоних народа. Ове Школе су центри учења којима управља заједница на челу са мајсторима и стручњацима који подучавају младе у знању или вештинама о одређеној уметности, занату и традицији. Извођење наставе у Школама живих традиција је често неформално, усмено и са практичним демонстрацијама.[4][5] Тренутно се одржава 28 Школа широм Филипина.[6]
УНЕСКО
уредиШколе живих традиција су 2021. године уврштене у Регистар добрих пракси заштите под Унесковом Листом нематеријалног културног наслеђа. Уврштавање на листу УНЕСКО-а препознаје напоре Школа да заштите традиционално и културно знање и праксу од потенцијалних негативних ефеката модернизације.
Програм Школе живих традиција укључује неформалне центре за учење којима управља заједница, где практичари могу да пренесу знање својих заједница, нематеријално културно наслеђе, вештине и вредности млађим генерацијама. Идентификовање приоритета за заштиту водили су старешине, вође и други чланови заједница кроз низ консултација. У том процесу, национална комисија је пружила помоћ у изградњи капацитета за мобилизацију логистике и других ресурса потребних за успостављање центара за учење. Програм Школа има за циљ развој, имплементацију и евалуацију мера заснованих на заједници за заштиту виталног традиционалног културног знања и праксе од потенцијалних негативних ефеката модернизације. Национална комисија је 2015. године покренула унапређење програма. Ово подразумева имплементацију петогодишњих програма развоја заједнице специфичних за локацију како би се подржало преношење и одрживост нематеријалног културног наслеђа у партнерству са локалним заједницама и организацијама.[7]
Списак школа живих традиција
уреди- Школа Језеро Себу учи Т'налак ткању, иТ'боли музици и плесу локалну децу.[8]
Референце
уреди- ^ Babiera, Lester (19. 1. 2014). „Felipe M. de Leon, Jr.: 'We should be proud of Filipino genius and culture'”. Inquirer Lifestyle. Philippine Daily Inquirer. Приступљено 24. 8. 2021.
- ^ „Preserving the culture of weaving”. The Manila Times (на језику: енглески). 27. 12. 2014. Приступљено 24. 8. 2021.
- ^ Petinglay, Annabel Consuelo. „NCCA launches book on Schools for Living Traditions”. www.pna.gov.ph (на језику: енглески). Philippine News Agency. Приступљено 24. 8. 2021.
- ^ Talavera, Renee. „Mind the Skills Gap: the Case of the Philippines Creative and Cultural Skills development landscape in the Philippines” (PDF). British Council in the Philippines. Приступљено 24. 8. 2021.
- ^ Talavera, Renee. „The Role of Schools for Living Traditions (SLT) In Safeguarding The Intangible Cultural Heritage in the Philippines: The Case of Hudhud Chants of Ifugao” (PDF). International Research Centre for Intangible Cultural Heritage in the Asia-Pacific Region.
- ^ Quadra, Margo Hannah De Guzman (2022-01-18). „UNESCO recognizes community schools preserving Filipino indigenous traditions”. Good News Pilipinas (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-22.
- ^ „UNESCO - The School of Living Traditions (SLT)”. ich.unesco.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-22.
- ^ Zhang, Kan. „The Filipino islanders who weave their dreams”. www.bbc.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-29.
Спољашње везе
уредиList of Schools of Living Tradition from the National Commission for Culture and the Arts