Hello world (у преводу „Здраво свете“) је устаљена реченица која се приказује на излазном медијуму приликом покретања демонстративних програма неког програмског језика. Отуда и име оваквих програма. Уобичајено је да се приликом приказа неког новог програмског језика на почетку приручника прикаже како изгледа на том језику штампа једноставне поруке. Ово често служи за међусобно поређење језика, односно њихове комплексности.

Овај пример се први пут појавио у књизи The C Programming Language, аутора Брајана Кернигана и Дениса Ричија, издатој 1978. године. На српски језик ова књига је преведена под насловом „Програмски језик C“. На почетку књиге се, у жељи да се прикаже одмах како изгледа тај нови језик, налази кратак пример који нешто исписује на екран. Пример из књиге исписује "hello, world" (без великих слова и знака узвика). Касније се овај пример мало прилагодио, а за наше потребе је и преведен.[1][2]

Овај пример се често користи да би се тестирао ново инсталирани програмски језик, односно његов преводилац, развојно или радно окружење. Сматра се довољно једноставним, али репрезентативним тест-примером за ову сврху.

У наставку следе примери програма Hello World на разним програмским језицима.[3]

Програмски језици Уреди

ActionScript 3.0 Уреди

trace ("Hello, world!");

Ada Уреди

with TEXT_IO;
 
 procedure HELLO is
 begin
    TEXT_IO.PUT_LINE ("Zdravo svete!");
 end HELLO;

APL Уреди

'Zdravo svete!'

ASP Уреди

ASP је скраћеница од Active Server Pages.

<%
Response.Write("Zdravo svete!")
%>

AWK Уреди

BEGIN { print "Zdravo svete!" }

Bash (Bourne Again SHell) Уреди

Први ред кода означава локацију извршне датотеке интерпретера, па може бити различит од система до система.

#!/usr/bin/bash
echo "Zdravo svete!"

BASIC Уреди

Све ANSI/ISO имплементације бејсик преводиоца препознају следеће инструкције

10 PRINT "Zdravo svete!"
20 END

Од када се и бејсик прилагодио тенденцијама структурног програмирања није неопходно навести бројне ознаке за наредбе, па претходни пример на већини модерних преводилаца може изгледати овако

PRINT "Zdravo svete!"
END

Овде ваља нагласити да END наредба није неопходна код свих преводилаца.

BeanShell Уреди

print("Zdravo svete!");

C Уреди

#include <stdio.h>

int main(void)
{
	printf("Zdravo svete!");

	return 0;
}

C++ Уреди

#include <iostream>
using namespace std;

int main()
{
	cout << "Zdravo svete!";

	return 0;
}

У принципу није неопходно назначити коришћење нејмспејса (namespace) std:

#include <iostream>

int main()
{
	std::cout << "Zdravo svete!";
	return 0;
}

Премда се коришћење чланица истог може и селективно назначити:

#include <iostream>
using std::cout;

int main()
{
	cout << "Zdravo svete!";
	return 0;
}

C++/CLI Уреди

int main()
{
    System::Console::WriteLine("Zdravo svete!");
}

C# Уреди

namespace Hi
{
   class Hi
   {
      static void Main(string[] args)
      {
         System.Console.Write("Zdravo svete!");
      }
   }
}

COBOL Уреди

 identification division.
 program-id.  hello-world.
 procedure division.
     display "Zdravo svete!"
     stop run.

ColdFusion Уреди

<cfoutput>Zdravo svete!</cfoutput>

Forth Уреди

За испис поруке "Здраво свете!", у интерактивном начину рада, може да послужи следећи код:

." Здраво свете!"

Испис можемо да "улепшамо" издвајајући га у посебан ред на следећи начин:

CR ." Здраво свете!" CR

У програмском језику Форт можемо да дефинишемо нову реч Поздрав која ће да уради исти посао:

: Поздрав CR ." Здраво свете!" CR ;

FORTRAN Уреди

PROGRAM HI
PRINT *, "Zdravo svete!"
END PROGRAM

Go Уреди

Следећи гоу програм исписује "Здраво свете!":

package main

import "fmt"

func main() {
	fmt.Printf("Здраво свете!\n")
}

Groovy Уреди

Следећи Groovy програм исписује "Здраво свете!":

    println "Здраво свете!"

Haskell Уреди

main :: IO ()
main = putStr "Zdravo svete!"

Java Уреди

Напомена: фајл треба да буде снимљен под именом hi.java да би могао бити компајлиран.

public class hi {
   
   public static void main(String args[])
   {
      System.out.print("Zdravo svete!");
   }
}

JavaScript Уреди

Напомена: Тагови <script>...</script> су присутни у овим примерима иако нису обавезни делови JavaScript програма, тј. не пишу се у истом фајлу као и програм приликом писања програма у једном екстерном JavaScript фајлу (екстензија *.js).

Први пример исписује текст директно на месту где се овај фрагмент кода налази.

<script type="text/javascript">
document.write("Zdravo svete!");
</script>

Други пример исписује текст у конзолу.

console.log("Zdravo svete!");

LaTeX Уреди

\documentclass{article}
\begin{document}
Zdravo, svete!
\end{document}

Logo Уреди

Следећи код програмског језика лого исписаће "Zdravo svete!" у интерактивном начину рада:

PRINT [Zdravo svete!]

Процедура са именом Pozdrav, која има исто дејство као и код изнад, може да изгледа овако:

TO Pozdrav
  PRINT [Zdravo svete!]
END

MATLAB Уреди

fprintf('Zdravo svete!');

Modula-2 Уреди

MODULE Pozdrav;
  FROM InOut IMPORT WriteString, WriteLn;
BEGIN
  WriteString("Zdravo svete!");
  WriteLn
END Pozdrav.

Natural Уреди

WRITE 'Zdravo svete!'
*
END

Objective C Уреди

#import <stdio.h>
  
int main()
{
   puts("Zdravo svete!");
   return 0;
}

Pascal Уреди

program Zdravo (output );
begin
    writeln('Zdravo svete!')
end.

Perl Уреди

print "Zdravo svete!";

PHP Уреди

<?php
echo "Zdravo svete!";
?>

Овај програм на PHP има и еквивалената (упоређено према излазу):

<?php
print("Zdravo svete!");
?>
<?="Zdravo svete!"?>

Pike Уреди

int main() {
    write("Zdravo svete!");
    return 0;
}

Python Уреди

За испис текста "Здраво свете!" (без знакова навода), у верзијама Пајтон језика које претходе верзији 3.0, може да се употреби следећи код:

print 'Здраво свете!'

У верзији језика 3.0 синтакса је нешто измењена. Горњи пример би изгледао овако:

print('Здраво свете!')

Исти текст, али овога пута заједно са наводницима, могао би да буде приказан извршавањем следећег кода:

'Здраво свете!'

Ruby Уреди

puts "Zdravo svete!"

Seed7 Уреди

$ include "seed7_05.s7i";

const proc: main is func
  begin
    writeln("Zdravo svete!");
  end func;

SmallTalk Уреди

Transcript show: 'Zdravo svete!'

TeX Уреди

Здраво, Свете
\bye % marks the end of the file; not shown in the final output

Visual Basic Уреди

 Sub Main()
   Print "Zdravo svete!"
 End Sub

Ћ++ Уреди

испиши ("Здраво свете!");

Спецификације Уреди

Win32 Уреди

Следећи програм отвара кутијицу за поруке (енгл. message box).

#include <windows.h>
   
int WINAPI WinMain(
		HINSTANCE hInst,
		HINSTANCE hPrevInstance,
		LPSTR lpCmdLine,
		int nCmdShow
	)
{
	MessageBox(HWND_DESKTOP, "Zdravo svete!", "Zdravo-svete program", MB_OK);
	return 0;
}

Следећи програм прави мали прозор у коме се исписује текст „Zdravo svete!“.

#include <windows.h>

// Deklaracija procadure
LRESULT CALLBACK WndProc(HWND, UINT, WPARAM, LPARAM);

const char *szClassName = "GlavniProzor";
HINSTANCE hInstance;

// Glavna funkcija programa
int WINAPI WinMain(
		HINSTANCE hInst,
		HINSTANCE hPrevInstance,
		LPSTR lpCmdLine,
		int nCmdShow
	)
{
	HWND hwnd;
	MSG msg;
	WNDCLASSEX wincl;
      
	hInstance = hInst;
      
      	// --- Definisanje klase prozora ------------------
	
	wincl.cbSize = sizeof(WNDCLASSEX);
	wincl.cbClsExtra = 0;
	wincl.cbWndExtra = 0;
	wincl.style = 0;
	wincl.hInstance = hInstance;
	wincl.lpszClassName = szClassName;
	wincl.lpszMenuName = NULL;
	wincl.lpfnWndProc = WndProc; // dodeljivanje procedure klasi prozora
	wincl.hbrBackground = (HBRUSH)(COLOR_WINDOW + 1);
	wincl.hIcon = LoadIcon(NULL, IDI_APPLICATION);
	wincl.hIconSm = LoadIcon(NULL, IDI_APPLICATION);
	wincl.hCursor = LoadCursor(NULL, IDC_ARROW);

	// --- Registracija klase prozora -----------------

	if(!RegisterClassEx(&wincl)) return 0;
	
	// --- Stvaranje prozora --------------------------
      
	hwnd = CreateWindowEx(
		0,szClassName,"Zdravo svete",
		WS_OVERLAPPEDWINDOW,
		CW_USEDEFAULT, CW_USEDEFAULT,
		200, 80,
		NULL, NULL, hInstance, NULL
	);

	// --- Prikazivanje prozora -----------------------
	ShowWindow(hwnd, nCmdShow);
      
	// --- Glavna petlja programa ---------------------
	
	while (GetMessage(&msg, NULL, 0, 0))
	{
		TranslateMessage(&msg);
		DispatchMessage(&msg);
	}

	return msg.wParam;
}

// Procedura
LRESULT CALLBACK WndProc(
		HWND hwnd,
		UINT message,
		WPARAM wParam,
		LPARAM lParam
	)
{
	PAINTSTRUCT ps;
	HDC hdc;
	
	switch(message)
	{
		case WM_PAINT:
			// ispisivanje poruke
			hdc = BeginPaint(hwnd, &ps);
			TextOut(hdc, 50, 18, "Zdravo svete!", 13);
			EndPaint(hwnd, &ps);
			break;
		
		case WM_DESTROY:
           		PostQuitMessage(0);
           		break;
           		
     		default:
			return DefWindowProc(hwnd, message, wParam, lParam);
	}
	
	return 0;
}

Извори Уреди

  1. ^ Brian W. Kernighan (Author), Dennis M. Ritchie (1988). C Programming Language (2. изд.). Prentice Hall. ISBN 9780131103627. 
  2. ^ Stroustrup, Bjarne (1997). C++ Programming Language (3. изд.). Addison-Wesley Professional. ISBN 9780201327557. 
  3. ^ Y. Daniel Liang (2010). Introduction to Java Programming, Comprehensive (8. изд.). Prentice Hall. ISBN 9780132130806. 

Литература Уреди

  • Y. Daniel Liang (2010). Introduction to Java Programming, Comprehensive (8. изд.). Prentice Hall. ISBN 9780132130806. 
  • Stroustrup, Bjarne (1997). C++ Programming Language (3. изд.). Addison-Wesley Professional. ISBN 9780201327557. 
  • Brian W. Kernighan (Author), Dennis M. Ritchie (1988). C Programming Language (2. изд.). Prentice Hall. ISBN 9780131103627.