Epifiza ili pinealna žlezda (lat. glandula pinealis) je mala endokrina žlezda smeštena na bazi mozga, između moždanih hemisfera. Kod čoveka, ova žlezda je veličine zrna pšenice. Oblik žlezde podseća na borovu šišarku, po kojoj je i dobila ime. Epifiza luči melatonin - hormon koji reguliše budnost i spavanje. Kod životinja, melotonin je zadužen za funkciju polnog nagona, ponašanje, rast krzna, kamuflažu i zimski san. Glavne ćelije u epifizi koje luče hormon se zovu pinealociti.[1][2]

Epifiza
Dijagram hipofize i epifize u ljudskom mozgu
Detalji
Latinskiglandula pinealis
PrekurzorNeuralni ektoderm
Posteriorna moždana arterija
Pokazatelji
Grejova anatomijap.1277
MeSHPineal+gland
NeuroLex IDPineal body
Dorlands
/Elsevier
g_06/12392585
TAA11.2.00.001
FMA62033
Anatomska terminologija

Reference

уреди
  1. ^ Macchi M, Bruce J (2004). „Human pineal physiology and functional significance of melatonin”. Front Neuroendocrinol. 25 (3–4): 177—95. PMID 15589268. doi:10.1016/j.yfrne.2004.08.001. 
  2. ^ Arendt J, Skene DJ. „journal=Sleep Med Rev |volume=9 |issue=1 |pages=25–39 |year=2005 |pmid=15649736 |quote=Exogenous melatonin has acute sleepiness-inducing and temperature-lowering effects during 'biological daytime', and when suitably timed (it is most effective around dusk and dawn) it will shift the phase of the human circadian clock (sleep, endogenous melatonin, core body temperature, cortisol) to earlier (advance phase shift) or later (delay phase shift) times.”. doi:10.1016/j.smrv.2004.05.002. 

Spoljašnje veze

уреди