Proizvod za jednokratnu upotrebu

Proizvod za jednokratnu upotrebu je dizajniran za jednu upotrebu nakon koje se reciklira ili odlaže kao čvrsti otpad. Termin se takođe ponekad koristi za proizvode koji mogu trajati nekoliko meseci (npr. filteri za vazduh za jednokratnu upotrebu) da bi se razlikovali od sličnih proizvoda koji traju neograničeno (npr. filteri za vazduh koji se mogu prati). Reč „jednokratni materijal” ne treba mešati sa rečju „potrošni materijal”, koji se široko koristi u mehaničkom svetu. Na primer, zavarivači smatraju da su šipke za zavarivanje, vrhovi, mlaznice, gas itd. „potrošni materijal”, jer traju samo određeno vreme pre nego što ih treba zameniti. Potrošni materijali su potrebni da bi se proces odvijao, kao što su boje za štampanje i elektrode za zavarivanje, dok su proizvodi za jednokratnu upotrebu predmeti koji se mogu odbaciti nakon što se oštete ili više nisu korisni.

Kartoni za jaja za jednokratnu upotrebu napravljeni od oblikovane pulpe.

Terminologija

уреди

„Za jednokratnu upotrebu“ je pridev koji opisuje nešto kao neupotrebljivo, ali se odlaže nakon upotrebe. Mnogi ljudi sada koriste ovaj termin kao imenicu ili supstantiv.

Vlada Ujedinjenog Kraljevstva sprovela je anketu o tome kako najbolje definisati „plastiku za jednokratnu upotrebu“ i ishod uključila u svoj konsultativni dokument iz 2018. o „rešavanju problema plastike“.[1]:8

Materijali

уреди
 
Deponija puna smeća

Proizvodi za jednokratnu upotrebu najčešće se prave od papira, plastike, pamuka ili polistirenske pene. Proizvode napravljene od kompozitnih materijala, kao što su laminati, teško je reciklirati i veća je verovatnoća da će se odložiti na kraju upotrebe. Obično se odlažu na deponije, jer je to jeftina opcija. Međutim, 2004. godine Evropska unija je donela zakon kojim je prestala da se dozvoljava odlaganje na deponijama.[2]

Plastika za jednokratnu upotrebu

уреди

Mnoge vlade povećavaju svoje napore da postepeno ukinu plastične proizvode i ambalažu za jednokratnu upotrebu i da upravljaju otpadom od plastične ambalaže na ekološki prihvatljiv način.[3][4][5]

Evropska unija (EU) je 2015. godine usvojila direktivu kojom se zahteva smanjenje potrošnje plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu po osobi na 90 do 2019. i na 40 do 2025. godine.[6] U aprilu 2019. godine, EU je usvojila dalju direktivu o zabrani gotovo svih vrsta plastike za jednokratnu upotrebu, osim flaša, od početka 2021. godine.[7][8]

Reference

уреди
  1. ^ H M Treasury, Tackling the plastic problem : Using the tax system or charges to address single-use plastic waste, published March 2018, accessed 5 December 2023
  2. ^ „Carbon fiber: Life Beyond the Landfill”. www.compositesworld.com (на језику: енглески). мај 2007. Приступљено 2021-10-02. 
  3. ^ Ritchie, Hannah; Roser, Max (1. 9. 2018). „Plastic Pollution”. Our World in Data. Приступљено 29. 10. 2019. 
  4. ^ Guren, Claire Le (новембар 2009). „Plastic Pollution”. Coastal Care (на језику: енглески). Приступљено 30. 10. 2019. 
  5. ^ Pongrácz, Eva (23. 3. 2007), „The Environmental Impacts of Packaging”, Environmentally Conscious Materials and Chemicals Processing, стр. 237—278, ISBN 9780470168219, Приступљено 30. 10. 2019 
  6. ^ Barbière, Cécile (29. 4. 2015). „EU to halve plastic bag use by 2019”. Euroactive. Приступљено 23. 2. 2020. 
  7. ^ Matthews, Lyndsey (16. 4. 2019). „Single-Use Plastics Will Be Banned in Europe by 2021”. Afar. Приступљено 23. 2. 2020. 
  8. ^ EUR-Lex, Directive (EU) 2019/904 of the European Parliament and of the Council of 5 June 2019 on the reduction of the impact of certain plastic products on the environment, accessed 8 August 2021

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди