Putnički avion (linijski putnički avion ili komercijalni transportni avion) veliki je avion prvenstveno namenjen komercijalnom prevozu putnika i tereta. Po pravilu su vlasništvo aviofirme. Definicija linijskog putničkog aviona različita je od zemlje do zemlje, ali ona najčešće označava prazni avion s težinom iznad 22.680 kilograma, s dva ili više motora.

Boeing 737 (United, ispred) i Airbus A320 (Virgin, iza) su najrasprostranjeniji avioni

Istorija

уреди
 
Farman golijat

Ako je linijski putnički avion po definiciji namenjen za prevoz više putnika u komercijalne svrhe, onda se ruski Ilja Muromec može označiti kao prvi putnički avion.[1][2] Ija Muromec je bio luksuzni avion sa zasebnim putničkim salonom, udobnim sedištima ispletenim od pruća, imao je spavaću sobu, dnevni boravak, kupatilo, grejanje i električnu rasvetu. Prvi let bio je 10. 12. 1913, a promotivni let sa šesnaest putnika je bio 25. 2. 1914. godine.

Sledeći putnički avion bio je Farman golijat iz 1919. s 14 sedišta.[3][4] Izrađeno je oko 60 aviona, a 1923. nasledio ga je manje uspešni četvero-motorni Farman F.121 Jabiru.

Jedan od važnijih putničkih aviona tog doba bio je Ford Trimotor.[5][6][7] S dva motora ugrađena na krilima i jednim u nosu mogao je prevesti do osam putnika. Izrađivan je od 1925. do 1933. Bio je korišten od strane prethodnika TWA i ostalih aviokompanija tog doba dugo nakon prestanka njegove proizvodnje. Godine 1932. je poleteo Douglas DC-2 koji je mogao da ponise 14 putnika,[8][9] a već 1935. polijeće snažniji i brži Douglas DC-3 s 21 do 32 sedišta.[10][11]

Prvi mlazni putnički avion pojavio se neposredno nakon Drugog svetskog rata. Mlazni motori su se ugrađivali umesto klipnih na avione kao što su Avro Lankastrijan[12][13] i Vikers Viking[14][15] koji u aprilu 1948. postaje prvi putnički avion sa mlaznim motorima. Prvi novoizrađeni mlazni putnički avioni bili su de Havilland Comet[16][17] (UK) koji je ušao u proizvodnju i korišćenje te Avro Jetliner[18][19] (Kanada) koji je ostao na prototipu.

Širokotrupni putnički avioni

уреди
 
Airbus A330

Širokotrupni avioni su najveći putnički linijski mlazni avioni. Karakterišu ih dva prolaza koja se protežu kroz putničku kabinu između sedišta. Prečnik trupa ovih aviona je tipično između 5 i 6 metara, pa i više. Poznatiji avioni iz ove kategorije su: Boeing 747,[20] Boeing 767,[21] Boeing 777,[22] Boeing 787, Airbus A300/A310, Airbus A330, Airbus A340, Airbus A380, Lockheed L-1011 TriStar, McDonnell Douglas DC-10, McDonnell Douglas MD-11, Iljušin Il-86 i Iljušin Il-96.

Ovi avioni uglavnom se koriste na dugolinijskim letovima, između prometnih čvorišta i sa puno putnika. Sledeća generacija širokotrupnih aviona uključuje i Airbus A350.

Uskotrupni putnički avioni

уреди
 
Boeing 737-800 Rajanera

Uskotrupni avioni su manji avioni s užim trupom i jednim prolazom između sedišta putničke kabine. Prečnik trupa im je između tri i četiri metra. Aviokompanije koriste ove avione za letove srednjeg doleta i s manje putnika.

Poznatiji avioni iz ove kategorije su: Boeing 717, 737, 757, McDonnell Douglas DC-9 i MD-80/MD-90 serija, Airbus A320 serija, Tupoljev Tu-204, Tu-214, Embraer E-Jets 190 i Tu-334. Stariji avioni: Boeing 707, 727, Douglas DC-8, Fokker F70/F100, VC10, mlazni Tupoljev i Jakovljev avioni.

Regionalni putnički avioni

уреди
 
Bombardier CRJ900 - Lufthanza

Regionalni putnički avioni imaju do 100 sedišta, a pokreću ih turbo-fen ili turbo-prop mlazni motori. Putnici ovih aviona očekuju uslugu posade kao i na velikim putničkim avionima. Većina ih je opremljena toaletima i „kuhinjama”, a prateće avionsko osoblje brine se za udobnost putnika.

Poznatiji avioni iz ove kategorije su: Embraer ERJ, Bombardier CRJ serija, Dash-8 Q serija, ATR 42/72 i Saab 340/2000. Aviokompanije i njihovi partneri koriste ove avione za kratke letove između manjih prometnih čvorišta, odnosno prevoz putnika na veće vazdušne luke radi nastavka putovanja sa većim avionima.

Manji putnički avioni

уреди

U ovu kategoriju ulaze avioni do 19 putničkih sedišta. Koji avioni ulaze u ovu klasu zavisi od lokalnih i nacionalnih propisa te se negde ne označuju kao linijski putnički avioni. Ova klasa aviona obično ne uključuje pogodnosti kao što su toaleti i „kuhinja” i nemaju prateće kabinsko osoblje.

Poznatiji avioni iz ove kategorije su: Fairchild Metro, Jetstream 31/41 i Embraer EMB 110.

Avioni u produkciji

уреди
Glavni avioni[23]
Model Prvi let Neto porudžbina Isporuka Zaostatak MTOW (t) tip sedišta Opseg (nmi)
Airbus A220 16/09/2013 397 45 352 60.8-67.6 116-141 2.950 3,200
Airbus A320 family (excl. A318) 22/02/1987 14.096 8.195 5.901 75.5-97 124-206 3.200-4,000
Airbus A330/A330neo 02/11/1992 1.613 1.333 280 242-251 247-287 6.350-8,150
Airbus A350 14/06/2013 889 202 687 280-316 325-366 8.100-8,400
Airbus A380 27/04/2005 331 230 101 575 544 8.200
Boeing 737 NG/737 MAX 09/02/1997 11.447 6.775 4.672 70.1-88.3 126-188 2.935-3,825
Boeing 747-8 08/02/2010 139 118 21 448 410 8.000
Boeing 767-300F 20/06/1995 300 233 67 185 3.255
Boeing 777-300ER/F/777X 24/02/2003 1.356 939 417 349.7-351 336-400 7.370-8,700
Boeing 787 15/12/2009 1.377 728 652 227.9-250.8 242-330 6.430-7,635

Reference

уреди
  1. ^ Winchester, Jim. "Sikorsky Ilya Muromets." Biplanes, Triplanes and Seaplanes (Aviation Factfile). London: Grange Books plc. 2004. ISBN 978-1-84013-641-8.
  2. ^ Woodman, Harry. Sikorsky Ilya Muromets Type Veh, (Windsock Datafile Special No.3 – Classics of WW1 Aviation Volume 3). Berkhamsted, Herts, UK: Albatros Productions Limited. 2000. ISBN 978-1-902207-13-1.
  3. ^ „Le Raid du Goliath”. l'Aérophile (на језику: French): 247. 1. 8. 1919. 
  4. ^ Parmentier, Bruno. „Farman F-60 BN2 'Goliath'. Приступљено 14. 11. 2013. 
  5. ^ Herrick, Greg A. "The Amazing Story of America's Oldest Flying Airliner". Архивирано 2007-06-30 на сајту Wayback Machine fordtri-motor.com, Yellowstone Aviation, Inc (Jackson, Wyoming), 2004. Retrieved: October 1, 2006.
  6. ^ Lee, John G. (leto 2014). „Early Days of the Ford Trimotor: Recollections of a Participant”. AAHS Journal. American Aviation Historical Society. 59 (52): 128—134. 
  7. ^ Towle, Tom (leto 2014). „Designing the Ford Trimotor”. AAHS Journal. American Aviation Historical Society. 59 (52): 122—127. 
  8. ^ "11-III-1935." Архивирано 2013-12-19 на сајту Wayback Machine Llega a Barajas el primer Douglas DC-2 para las Líneas Aéreas Postales Españolas (LAPE). Retrieved: February 11, 2014.
  9. ^ "Douglas DC-2." adf-serials.com. Retrieved: November 27, 2010.
  10. ^ Rumerman, Judy. "The Douglas DC-3". Архивирано 2004-08-06 на сајту Wayback Machine U.S. Centennial of Flight Commission, 2003. Приступљено March 12, 2012.
  11. ^ Burke, Kathleen (april 2013). „How the DC-3 Revolutionized Air Travel”. Smithsonian. 
  12. ^ „Aries Lancaster”. Explore North. Приступљено 24. 5. 2017. 
  13. ^ Jackson, A.J. (1965). Avro Aircraft since 1908 (1st изд.). London: Putnam & Company Ltd. стр. 388—392. 
  14. ^ „First Jet Transport”, Flight, 29. 7. 1948, Архивирано из оригинала 14. 1. 2014. г. 
  15. ^ „From Jets to Pistons”, Flight: 464, 17. 9. 1954, Архивирано из оригинала 14. 1. 2014. г. 
  16. ^ Birtles, P.J. Classic Civil Aircraft 3: De Havilland Comet. Shepperton, UK: Ian Allan. 1990. ISBN 978-0-7110-1947-8.
  17. ^ Birtles, P.J. "The de Havilland Comet Srs. 1–4." Aircraft in Profile, Volume 5. New York: Doubleday, 1970, First edition 1967.
  18. ^ Floyd, Jim. The Avro Canada C102 Jetliner. Erin, Ontario: Boston Mills Press. 1986. ISBN 978-0-919783-66-9.
  19. ^ Winchester, Jim. "Avro Canada Jetliner." X-Planes and Prototypes. London: Amber Books Ltd.. 2005. ISBN 978-1-904687-40-5.
  20. ^ Negroni, Christine (jul 2014). „747: The World's Airliner”. Air & Space Magazine. Приступљено 2. 1. 2015. 
  21. ^ Becher, Thomas (1999). Boeing 757 and 767. Marlborough, Wiltshire: Crowood Press. ISBN 978-1-86126-197-7. 
  22. ^ Birtles, Philip (1999). Modern Civil Aircraft: 6, Boeing 757/767/777. 3rd ed.. London: Ian Allan Publishing. ISBN 978-0-7110-2665-0. 
  23. ^ Hoyle, Craig (6. 11. 2018). „World airliner directory - Mainliners”. Flight Global. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди