Šerlok Holms (engl. Sherlock Holmes; rođen 1854) je privatni detektiv koji se pojavljuje kao glavni lik u nizu književnih djela britanskog pisca i ljekara Artura Konana Dojla. Holms je čuven po rješavanju slučajeva pažljivim posmatranjem i logičkim zaključivanjem, te se često bavi problemima koji su za druge istražitelje preteški.

Šerlok Holms
Portret Šerloka Holmsa
Sidney Paget (Strand Magazine, 1891)
Prvo prik.Crvena nit (1887)
Poslednje prik.Zamak Šoskomb” (1927)
Informacije
SpecijalnostIzvrsni poznavalac književnosti, astronomije, politike, botanike, geologije, hemije, anatomije, senzacionalističke književnosti, ekspert u boksu i mačevanju
ZanimanjeDetektiv
RođaciMajkroft Holms (brat)
AdresaBejker Strit 221B, London
NacionalnostEnglez
IzmislioSer Artur Konan Dojl

Konan Dojl je lik Holmsa stvorio prema svom profesoru s edinburškog medicinskog fakulteta Džozefu Belu (Joseph Bell) koji bi znao na temelju opaženih detalja izvesti zaključke o zanimanju i životu slučajnih prolaznika.

U knjigama kao i u filmskim i televizijskim adaptacijama se Holmsov stan nalazi na londonskoj adresi ulica Bejker 221b. Iznajmljuje ga, zajedno sa svojim jedinim prijateljem Dr Džonom Votsonom od gospođe Hadson (Hudsonn), koja u pripovijetkama često donosi telegrame s pozivima u pomoć za slavnog detektiva. Godine 1890. Votson se ženi i odlazi, ostavljajući Holmsa kao jedinog stanara. U stvarnom životu ulica Bejker nije do 1930-ih imala kućne brojeve, pa ni 221B.

Nasuprot Holmsovoj preciznosti i metodičnosti u istragama stoji njegova sklonost neredu u ličnom životu te temperament u kojem se smjenjuju razdoblja neobuzdane energije i potpune melanholije kada često poseže za opijumom. Takođe, pri rješavanju slučajeva ponekad se koristi varkom, majstor je prerušavanja, a katkad ne preže ni pred kršenjem zakona. Važnu ulogu u pronalaženju rješenja redovno igraju sitni tragovi: Holms na primjer razlikuje duvan prema pepelu, a iz veličine otiska cipele dedukuje visinu počinioca.

Njegov cimer i prijatelj Votson se u većini priča pojavljuje kao pripovjedač. Holms se kritično odnosi prema stilu „Votsonovih zapisa“ tražeći više objektivnosti i detalja, a manje uzbuđenja. U tri priče pojavljuje se Holmsov stariji brat Majkroft (Mycroft), inteligentniji, ali i s manje ambicije. Detektivu ponekad pomažu i ulični dječaci s ulice Bejker. Holmsov najveći protivnik je profesor Morijarti, Napoleon zločina, koji se pojavljuje u dvije priče. U borbi s njim Holms pada niz liticu slapova Rajhenbah (Reichenbach) u Švajcarskoj i umalo gine.

Detinjstvo i mladost

уреди
 
Prvo pojavljivanje Šerloka Holmsa, 1887

Eksplicitne detalje o životu Šerloka Holmsa van avantura koje je zapisao dr Votson su retke i daleko u senci originalnih priča Konana Dojla. Bilo kako bilo, pojedini detalji o njegovom ranom životu i široj porodici predstavljaju labavu biografiju detektiva. U priči „Njegov poslednji slučaj“, koja se odvija u avgustu 1914, Holms je opisan kao šezdesetogodišnjak, pa se može zaključiti da je rođen 1854. godine. Međutim, na svom sajtu, Lori R. King daje argument za mlađeg Holmsa, za godinom rođenja između 1863. i 1868.[1] Za datum detektivovog rođenja se obično navodi 6. januar.[2]

Holms kaže da je razvio svoje metode dok je studirao. Doroti L. Sajers predlaže da je, s obzirom na dva detalja u „Avanturama Šerloka Holmsa“, Holms studirao na Kembridžu a ne na Oksfordu. Sajters takođe navodi da je najverovatnije pohađao fakultet Sidni Saseks.[3]

Svoje ranije slučajeve, koje je sprovodio kao amater, Holms je dobijao od svojih kolega sa univerziteta. Prema Holmsu, susret sa ocem jednog njegovog druga dovelo je do otkrića da se njegove sposobnosti mogu profesionalno iskoristiti. On zato provodi šest godina nakon fakulteta kao detektiv konsultant, pre finansijskih poteškoća koje su ga dovele do dr Votsona. Njih dvojica postaju cimeri i u tom trenutku narativa priče počinje.

Adaptacije

уреди
 
Džeremi Bret u ulozi Šerloka Holmsa

Šerlok Holms je bio inspiracija za nastanak hiljada eseja, pesama, knjiga, pozorišnih komada i filmova. Često ga spominju i citiraju u novinama i magazinima, na televiziji i radiju, pa čak i na internetu. Šerlok Holms spada u književne likove s najvećim brojem adaptacija, što već godinama potvrđuje Ginisova knjiga rekorda. Igralo ga je preko 70 glumaca u više od 200 filmova i serija.[4] Po mnogima najvjernija i najkvalitetnija je TV serija Avanture Šerloka Holmsa snimana od 1984. do 1994. u produkciji britanske Granada Television sa Džeremijem Bretom[5] u glavnoj ulozi.

Muzej Šerloka Holmsa

уреди
 
Muzej Šerloka Holmsa

Stan u ulici Bejker 221b danas još uvek postoji i još uvek je opremljen tako da izgleda onako kako je izgledao u viktorijansko doba. Unutrašnjost je u potpunosti nameštena onako kako je opisano u romanima. Stan je služio i za snimanje filmova o Holmsu. Posetioci ovog svojevrsnog muzeja mogu da sede u Holmsovoj stolici pored kamina i da poziraju za slikanje, ili u njegovoj spavaćoj sobi. Šerlokove stvari nalaze se na uobičajenom mestu: njegova lupa, violina, lula, hemijska oprema, blok s beleškama i persijske papuče. Spavaća soba doktora Votsona nalazi se na drugom spratu i gleda na malo dvorište iza kuće, dok je soba gospođe Hadson s prednje strane. Ove sobe sadrže lične stvari i privatne papire velikog detektiva, kao i veliki broj eksponata iz romana o njemu. Dnevnik doktora Votsona sadrži rukom pisane beleške i delove čuvenih avantura iz Baskervilskog psa. Izložbena soba na trećem spratu sadrži nov prikaz voštanih figura iz romana. Soba na tavanu, gde su stanari imali običaj da odlažu svoje stvari i kofere, može se takođe posetiti.[6]

Holms i Niče

уреди
 
nem. Friedrich Wilhelm Nietzsche - mogući model za Sherlocka Holmesa

Postoji i teza da su mnogi likovi iz Šerloka Holmsa temeljeni na stvarnim ljudima, posebno Fridrihu Ničeu (koji je možda bio model za samog Holmsa i profesora Morijartija) i da ih je Dojl pozajmljivao iz drugih knjiga (što su radili i mnogi drugi autori). Samjuel Rozenberg u djelu Akt je najbolji kostim objašnjava mnoge reference na Ničea u pričama o Holmsu. Postoji i teorija da je Holms utemeljen na osobi koja se zove Džorž Vejl Oven, kolega Dojla i njegov blizak prijatelj.[7]

Holms, Votson i vatreno oružje

уреди

Iako Holms i Votson nekad nose pištolje sa sobom, pucali su iz njih samo u četiri situacije:

U Ritualu Masgrejvovih saznajemo da je Holms zid njihovog stana ukrasio s domoljubnim V.R. (Victoria Regina), napravljenim od metaka.

Osim pištolja, Holmes koristi i svoj štap kao oružje:

Korišćenje droge

уреди
 
Holmsova lula i šešir

Holms povremeno koristi zavisne droge, naročito kad nema stimulativnih slučajeva. On je stalni korisnik kokaina, koji ubrizga u sedam posto slučajeva pomoću posebnog šprica kojeg drži u kožnoj futroli. Holms je takođe povremeni korisnik morfijuma.

„Šerlok Holms — Slučaj zlo“, film iz 2002, opisuje ga kako koristi heroin, iako se to nikada ne pojavljuje u originalnoj priči. Svi ovi lekovi su legalni krajem 19. veka. I Šerlok i Votson su korisnici duvana, uključujući cigarete i lulu. Zaista, Holms je ekspert u identifikaciji ostatka pepela duvana i napisao je monografiju o toj temi.

Votson ne odobrava Holmsu da uzima kokain, govoreći da šteti mentalnom zdravlju i superiornoj inteligenciji. I pored svih ovih upozorenja Holms ostaje zavisnik od kokaina.[9][10]

Reference

уреди
  1. ^ (језик: енглески)http://www.laurierking.com/?page_id=769#chronology Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јануар 2011)
  2. ^ (језик: енглески)Klinger, Leslie (2005). The New Annotated Sherlock Holmes. New York: W.W. Norton. стр. xlii. ISBN 978-0-393-05916-8. 
  3. ^ (језик: енглески)Dorothy L. Sayers, "Holmes’ College Career," for the Baker Street Studies, edited by H.W. Bell, 1934. Sayers's analysis was somewhat tongue-in-cheek. In the foreword to Unpopular Opinions, in which her essay appeared, Sayers says that the "game of applying the methods of the Higher Criticism to the Sherlock Holmes canon... has become a hobby among a select set of jesters here and in America."
  4. ^ (језик: енглески)http://www.guinnessworldrecords.com/
  5. ^ Logika, Votsone, samo logika". BBC News na srpskom (на језику: српски). Приступљено 2021-04-01. 
  6. ^ (језик: енглески)http://www.sherlock-holmes.co.uk/ Oficijelna strana muzeja "Serlok Holmes"
  7. ^ (језик: енглески)http://sherlockholmes.wikia.com/wiki/Sherlock_Holmes
  8. ^ (језик: енглески)http://sherlock.mindcop.net/toc.html Архивирано на сајту Wayback Machine (17. новембар 2010) Online Sherlock Holmes book's
  9. ^ (језик: енглески)Dalby, J.T. (1991). „Sherlock Holmes's Cocaine Habit”. Irish Journal of Psychological Medicine. 8. 
  10. ^ (језик: енглески)"The Sign of Four"

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди