Ђаволова дувка
Ђаволова дувка је пећина на југоистоку Суве планине, на 3 километра од Бабушнице и 70 километара од Ниша.
Опште информације уреди
Ђаволова дувка се налази на северозападној страни брда које се зове „Габар“, тачније близу његовог врха „Таламбас“ који је висок 723. метара надморске висине. Улаз у пећину се налази у густој шуми на надморској висини од 638. метара. Пећина је хидролошки активна. Из пећине је раније текла питка вода која је осамдесетих година двадесетог века каптирана и цевима спроведена до чесме у селу Сурачево. Главни ходник пећине је дугачак тридесетак метара, и постепено се након двадесетак метра од улаза сужава и рачва у неколико уских канала који су непроходни, тако да их није могуће истражити до краја, а претпоставка је да се ту и завршавају. У пећини нема скоро никаквог пећинског накита нити украса. Приметна је мања популација слепих мишева.[1]
Званични назив пећине је „Ђаволова дувка“. Потиче од локалног шопског дијалекта којим се и дан данас говори у општини Бабушница, као и већини општина на југоистоку Србије. На савременом књижевном српском назив би био „Ђавоља рупа“. Из самог назива се може закључити како је и под којим условима настао. Наиме, по локалном предању (које још увек памте и препричавају поједине баке и деке из околних села Горчинци и Сурачево) одувек се сматрало да у тој пећини живи нико други до сам Ђаво. Прича је највероватније настала како би људи уплашили децу која су била знатижељна и хтела да истраже пећину. Родитељи би имали обичај да деци говоре како су многа непослушна деца након уласка у пећину нестала, односно била су поједена од стране ђавола који унутра живи и спремно чека радозналу децу и људе који се тамо зауте.[2]
