Ђало филм

термин за поджанр хорор филмова

Ђало (итал. Giallo) јесте италијански термин за филм који меша жанрове хорора и мистерије. Реч ђало на италијанском значи жуто.[1] Термин води порекло од серије јефтиних криминалистичких новела меког повеза, које су имале жуте корице и биле су популарне у Италији још од 1920-их.[2]

Летисија Роман у филму Девојка која је знала превише (1963), који се сматра првим ђало филмом

Три редитеља која су дала највећи допринос ђало поджанру су Дарио Арђенто, Марио Бава и Лучо Фулчи. Бавин филм Девојка која је знала превише (1963) критичари сматрају првим ђало филмом. Највећу популарност ови филмови стекли су током 1960-их и 1970-их. Велики број објављен је и током 1980-их, док се након тога могу приметити само трагови ђалоа у појединим савременим филмовима.

Сматра се да је популарност ђалоа у Америци довела до настанка слешер филмова, због чега многи критичари сматрају да је ђало само посебна врста и зачетник слешера.[3] Осим слешера, ђало остварења у себи често садрже елементе криминалистичких, психолошких и експлоатационих филмова.[4]

Списак познатих ђало филмоваУреди

Година Наслов филма Оригинални наслов Режисер
1963. Девојка која је знала превише La ragazza che sapeva troppo Марио Бава
1964. Крв и црна чипка Sei donne per l'assassino Марио Бава
1966. Треће око Il terzo occhio Мино Гверини
1968. Слатко Деборино тело Il dolce corpo di Deborah Ромоло Гверијери
1968. Мирно место на селу Un tranquillo posto di campagna Елио Петри
1969. Једна на другој Una sull'altra Лучо Фулчи
1969. Кућа која је вриштала La residencia Нарцисо Ибањез Серадор
1970. Птица са кристалним перјем L'uccello dalle piume di cristallo Дарио Арђенто
1970. Црвени знак лудила Il rosso segno della follia Марио Бава
1970. Пет лутака за августовски месец 5 bambole per la luna d'agosto Марио Бава
1971. Гуштер у кожи жене Una lucertola con la pelle di donna Лучо Фулчи
1971. Мачка са девет репова Il gatto a nove code Дарио Арђенто
1971. Четири муве на сивом сомоту 4 mosche di velluto grigio Дарио Арђенто
1971. Крвави залив Reazione a catena Марио Бава
1972. Не мучи малу гуску Non si sevizia un paperino Лучо Фулчи
1972. Шта сте урадили са Соланж Cosa avete fatto a Solange? Масимо Даламано
1973. Не окрећи се Don't Look Now Николас Роуг
1975. Тамно црвено Profondo rosso Дарио Арђенто
1978. Савршен злочин Indagine su un delitto perfetto Ђузепе Розати
1979. Наполитански кримић Giallo napoletano Серђо Корбучи
1982. Безумље Tenebrae Дарио Арђенто
1982. Њујоркшки трбосек Lo squartatore di New York Лучо Фулчи
1985. Феномен Phenomena Дарио Арђенто
1987. Позорница страха Stage Fright Мајкл Соави
1988. Опера Opera Дарио Арђенто
1992. Траума Trauma Дарио Арђенто
1996. Стендалов синдром La sindrome di Stendhal Дарио Арђенто
1997. Воштана маска Wax Mask Серђо Стивалети
2001. Бесани Non ho sonno Дарио Арђенто
2009. Ђало Giallo Дарио Арђенто
2022. Иза тамних наочара Occhiali Neri Дарио Арђенто

РеференцеУреди

  1. ^ Simpson, Clare (4. 2. 2013). „Watch Me While I Kill: Top 20 Italian Giallo Films”. WhatCulture. Архивирано из оригинала на датум 2015-11-17. 
  2. ^ Needham, Gary. „Playing with Genre: An Introduction to the Italian Giallo”. Kinoeye. Приступљено 3. 9. 2014. 
  3. ^ Kerswell 2012, стр. 46–49.
  4. ^ „Giallo Film—The Underrated Genre That Redefined Horror and Murder Mysteries”. No Film School (на језику: енглески). 2022-07-05. Приступљено 2022-07-06.