Ђало филм
Ђало (итал. Giallo) јесте италијански термин за филм који меша жанрове хорора и мистерије. Реч ђало на италијанском значи жуто.[1] Термин води порекло од серије јефтиних криминалистичких новела меког повеза, које су имале жуте корице и биле су популарне у Италији још од 1920-их.[2]
Три редитеља која су дала највећи допринос ђало поджанру су Дарио Арђенто, Марио Бава и Лучо Фулчи. Бавин филм Девојка која је знала превише (1963) критичари сматрају првим ђало филмом. Највећу популарност ови филмови стекли су током 1960-их и 1970-их. Велики број објављен је и током 1980-их, док се након тога могу приметити само трагови ђалоа у појединим савременим филмовима.
Сматра се да је популарност ђалоа у Америци довела до настанка слешер филмова, због чега многи критичари сматрају да је ђало само посебна врста и зачетник слешера.[3] Осим слешера, ђало остварења у себи често садрже елементе криминалистичких, психолошких и експлоатационих филмова.[4]
Списак познатих ђало филмова уреди
| Година | Наслов филма | Оригинални наслов | Режисер |
|---|---|---|---|
| 1963. | Девојка која је знала превише | La ragazza che sapeva troppo | Марио Бава |
| 1964. | Крв и црна чипка | Sei donne per l'assassino | Марио Бава |
| 1966. | Треће око | Il terzo occhio | Мино Гверини |
| 1968. | Слатко Деборино тело | Il dolce corpo di Deborah | Ромоло Гверијери |
| 1968. | Мирно место на селу | Un tranquillo posto di campagna | Елио Петри |
| 1969. | Једна на другој | Una sull'altra | Лучо Фулчи |
| 1969. | Кућа која је вриштала | La residencia | Нарцисо Ибањез Серадор |
| 1970. | Птица са кристалним перјем | L'uccello dalle piume di cristallo | Дарио Арђенто |
| 1970. | Црвени знак лудила | Il rosso segno della follia | Марио Бава |
| 1970. | Пет лутака за августовски месец | 5 bambole per la luna d'agosto | Марио Бава |
| 1971. | Гуштер у кожи жене | Una lucertola con la pelle di donna | Лучо Фулчи |
| 1971. | Мачка са девет репова | Il gatto a nove code | Дарио Арђенто |
| 1971. | Четири муве на сивом сомоту | 4 mosche di velluto grigio | Дарио Арђенто |
| 1971. | Крвави залив | Reazione a catena | Марио Бава |
| 1972. | Не мучи малу гуску | Non si sevizia un paperino | Лучо Фулчи |
| 1972. | Шта сте урадили са Соланж | Cosa avete fatto a Solange? | Масимо Даламано |
| 1973. | Не окрећи се | Don't Look Now | Николас Роуг |
| 1975. | Тамно црвено | Profondo rosso | Дарио Арђенто |
| 1978. | Савршен злочин | Indagine su un delitto perfetto | Ђузепе Розати |
| 1979. | Наполитански кримић | Giallo napoletano | Серђо Корбучи |
| 1982. | Безумље | Tenebrae | Дарио Арђенто |
| 1982. | Њујоркшки трбосек | Lo squartatore di New York | Лучо Фулчи |
| 1985. | Феномен | Phenomena | Дарио Арђенто |
| 1987. | Позорница страха | Stage Fright | Мајкл Соави |
| 1988. | Опера | Opera | Дарио Арђенто |
| 1992. | Траума | Trauma | Дарио Арђенто |
| 1996. | Стендалов синдром | La sindrome di Stendhal | Дарио Арђенто |
| 1997. | Воштана маска | Wax Mask | Серђо Стивалети |
| 2001. | Бесани | Non ho sonno | Дарио Арђенто |
| 2009. | Ђало | Giallo | Дарио Арђенто |
| 2022. | Иза тамних наочара | Occhiali Neri | Дарио Арђенто |
Референце уреди
- ^ Simpson, Clare (4. 2. 2013). „Watch Me While I Kill: Top 20 Italian Giallo Films”. WhatCulture. Архивирано из оригинала 2015-11-17. г.
- ^ Needham, Gary. „Playing with Genre: An Introduction to the Italian Giallo”. Kinoeye. Приступљено 3. 9. 2014.
- ^ Kerswell 2012, стр. 46–49.
- ^ „Giallo Film—The Underrated Genre That Redefined Horror and Murder Mysteries”. No Film School (на језику: енглески). 2022-07-05. Приступљено 2022-07-06.
