Јанко Вукомановић

Јанко Вукомановић (18591878) био је српски студент у Русији који је учествовао у српско-турским ратовима. Био је унук Вука Караџића.[1]

Јанко Вукомановић
Датум рођења(1859{{month}}{{{day}}})1859.
Датум смрти1878.(1878-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (18/19 год.)
ПребивалиштеСанкт Петербург
Занимањестудент

Биографија уреди

Јанко је био син сликарке Мине Караџић и Алексе Вукомановића, синовца Кнегиње Љубице. Студирао је захваљујући руској стипендији у Пажеском корпусу од 1875.[2] Пошто је био јединац није морао да се врати и учествује у рату, али је са ујаком Димитријем Караџићем ипак дошао да се бори.[3][4] Био је део руских доборвољаца које је предводио Михаил Черњајев.[5] У Дневнику једног добровољца новинар Пера Тодоровић нема речи хвале о Вуковом сину и унуку: „Поред њега, као сенка ишао је његов нећак. Блед као крпа са полуотвореним устима и са неким болним ужасом на лицу. Овај накресани старац и ово престрављено дете! Обојици као да није било место овде.”[6] Кнез Милан Обреновић је одликовао Јанка колајном за храброст након чега се он вратио у Санкт Петербург. Недуго потом преминуо је, по неким подацима од туберкулозе, а по неким страдао у двобоју играјући руски рулет.

Извори уреди

  1. ^ „"Danas, sutra neđelja, ženićemo međeda" Unuk Vuka Karadžića obožavao je kada mu deka ovo otpeva”. Telegraf.rs (на језику: српски). 2019-10-19. Приступљено 2023-09-24. 
  2. ^ „Димитрије и Јанко - ИСТОРИЈСКА БИБЛИОТЕКА”. istorijska-biblioteka.wikidot.com. Приступљено 2023-09-24. 
  3. ^ Katarina (2023-01-14). „Sutra u Muzeju Vuka i Dositeja u Beogradu, priča o Dimitriju Karadžiću - RASEJANJE.info”. rasejanje.info/ (на језику: српски). Приступљено 2023-09-24. 
  4. ^ 011info.com <office@011info.com>. „Dimitrije Karadžić: Uspon i strašni pad razuzdanog Vukovog sina”. 011info - najbolji vodič kroz Beograd (на језику: српски). Приступљено 2023-09-24. 
  5. ^ Гујаничић, Владимир (12. 3. 2019). „Главни заповедник српске војске, „лав од Ташкента“: Ко је био генерал Михаил Черњајев?”. Russia Beyond Србија (на језику: српски). Приступљено 2023-09-24. 
  6. ^ „Пера Тодоровић - Дневник једног добровољца”. Talija izdavaštvo (на језику: српски). Приступљено 2023-09-24.