Алекса Вукомановић

Алекса Вукомановић (Срезојевци, 9. март 182625. октобар 1859)[1] био је професор Београдског Лицеја[1] и редовни члан Друштва српске словесности.[2]

БиографијаУреди

Алекса Вукомановић је био син Петра Вукомановића, рођеног брата кнегиње Љубице.[2]

Након што је завршио гимназију у Одеси на Универзитету у Кијев, 1851. године је и докторирао.[3] Идуће године је стигао на Београдски Лицеј где је био постављен за првог професора на катедри за историју српског народа и књижевности.[4] Поред тога, предавао је и историју светске књижевности и теорију словесности.[5] Поред Јанка Шафарика, уједно је био и један од првих библиотекара „лицејске библиотеке”.

Говорио је руски и француски језик, а заступао је Вукове филолошке принципе.

Педантно је обрађивао историјске изворе: Грађу за историју народа и књижевности српске, Житије кнеза Лазара, Живот архиепископа Максима и један летопис.

Осим што је био редовни члан Друштва српске словесности почев од 1853. године, такође је и одликован од руског цара орденом Светог Станислава.[3][5]

Женидба са Мином Вукомановић КараџићУреди

Марта месеца 1856. године Мина Вукомановић Караџић је у Бечу од Алексе примила веренички прстен, а запросио ју је на јесен. Венчање се одржало 30. маја 1858. године у Саборној цркви у Београду, а Мина је самим тим чином прешла у православље и добила српско име Милица.[6][7] Из Букурешта им је стигла честитка од кнеза Милоша Обреновића. Наредног месеца, младенци су се упутили на путовање Србијом и притом су свратили у Срезојевце и Деспотовицу (данашњи Горњи Милановац).[7]

СмртУреди

По повратку у Београд 1859. године Алекса Вукомановић је умро након неуспелог лечења левог ока, после само годину и по дана брака и исте године када им је рођен син Јанко Вукомановић (18591878). Његовој супрузи је након тога нуђено да буде управница Више девојачке гимназије, али она је тај позив одбила.[7]

Њих троје су првобитно били сахрањени на старом Ташмајданском гробљу, да би почетком 20. века били пренети у Цркву Светог Саве на Савинцу.

РеференцеУреди

  1. ^ а б „Алекса Вукомановић”. Српска академија наука и уметности – Званични сајт Српске академије наука и уметности. Приступљено 24. 6. 2021. 
  2. ^ а б „Алекса Вукомановић”. Српска енциклопедија. Приступљено 24. 6. 2021. 
  3. ^ а б Милићевић, М. Ђ. (1888). „Pomenik znamenitih ljudi u srpskog naroda novijega doba”. Internet Archive: Digital Library of Free & Borrowable Books, Movies, Music & Wayback Machine. Приступљено 24. 6. 2021. 
  4. ^ „Историјат”. Филолошки факултет Универзитета у Београду. Приступљено 24. 6. 2021. 
  5. ^ а б Трнавац, Недељко Д. (2015). Обреновићи: детињство и образовање: Просвета и школство у рудничко-таковском крају (1815-1903-2015). Горњи Милановац: Општина Горњи Милановац / Музеј рудничко-таковског краја. стр. 112. ISBN 978-86-82877-58-5. 
  6. ^ Živković, Tamara. „Vilhelmina Mina Karadžić”. Časopis Kuš! - Kulturno-umetnički špajz. Приступљено 24. 6. 2021. 
  7. ^ а б в Трнавац, Недељко Д. (2015). Обреновићи: детињство и образовање: Просвета и школство у рудничко-таковском крају (1815-1903-2015). Горњи Милановац: Општина Горњи Милановац / Музеј рудничко-таковског краја. стр. 113. ISBN 978-86-82877-58-5.