Јанџик
Јанџик је торба од коже и део народне ношње у којој су се носиле паре и друге ситнице.
У Војводина је слична мушка торба која виси о рамену звана и лаћарак.[1]
Јанџик је турцизма који се у неким изворима помиње као на сељачка торба или пак торба која се везује за задњи део седла на коњу.[2]
Изглед уреди
Јанџик торбе су сарачке израде. Правиле су се од јунеће коже која је била бојена у жуто и црвено. Имале су две или три преграде и биле су преклопљене поклопцом са дужом дршком.[3]
У Скопској Црној Гори забележено је да су ношени јанџици као и торбе тарчуг. У овим крајевима јанџици су били прављени од штављене овчије или козије коже. Израђивали су их сами пастири.[4]
Употреба уреди
Носили су их углавном имућнији домаћини, када су путовали у друга места и када су одлазили у пазар.
Ова врста торби била је карактеристична и за хајдуке. Наиме, поред хране и одеће коју су хајдуци носили, у њу су стављали и драгоцености и плен.Тако је по Пери Тодоровићу забележено да "сав новац и драгоцености одмах предјау харамбаши, а он то све трпа у свој јанџик да доцније право подели".[4] Народна поезија говори о томе да је плен дељен равноправно и да је онај ко је носио торбу-торбоноша добио једнако колико и они који су плен сакупљали.[4]
Јанџик торбе остале су у употреби и у перооду уочи Првог светског рата, па је забалежео да су коришћене и као школске торбе.[5]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Јанџик”. Приступљено 2. 11. 2019.
- ^ Андрић, Иво (1997). Кућа на осами - Речник турцизма. Београд: Просвета. стр. 368.
- ^ Бјеладиновић, Јасна (1984). „Народна ношња у титтовоужичком, пожешком, и косјерићком крају”. Гласник Етнографског музеја у Београду. XXXXVIII: 143—192.
- ^ а б в Аранђеловић - Лазић, Јелена (1958). „Народне торбе”. Гласник Етнографског музеја у Београду. XXI: 99—128.
- ^ „Михаило Миловановић”. Први Светски Рат. Приступљено 2. 11. 2019.