Јаркушта
Јаркушта (јерм. Յարխուշտա) јерменски је народни и ратнички плес повезан са висоравнима историјске регије Сасун у Западној Јерменији.[1][2][3] Јаркушта припада широј скупини јермнских „тапшућих плесова” (јерм. ծափ-պարեր).[4] Плес изводе мушкарци, који се у паровима суочавају једни с другима. Кључни елемент плеса је кретање напријед, када учесници брзо прилазе једни другима и снажно тапшу у длан руке плесача у супротном реду.
Историја и традиција уреди
Вјерује се да јаркушта поријеклом води из раног средњег вијека, јер се помиње у дјелима Мовсеса Хоренација, Фавстоса Бузанда и Григора Магистроса.[5]
Јаркушту су традиционално плесали јерменски војници прије борби, дијелом због ритуалне сврхе, а дијелом ради уклањања страхова и јачања борбеног духа за ефикаснију борбу прса у прса.[6]
Еуфорични ефекат уреди
Мелодију плеса свирају намјерно врло гласно двије зурне или пке и један или више двоглавних дхола, који се ударају дрвеним чекићем или палицом са супротних страна од цилиндра бубња.
Доказано је да комбинацја високофренфентног тона аерофона и дубина и нискофренфектни тон бас бубњева стварају комбинацију звукова са широком амплитудом од врха до врха која је способна да плесача доведе у стање еуфоричног транса. Овај фактор појачава ефекат налета адреналина који плес јаркушта обично произведе.[7]
Савремени препород уреди
У данашњој Јерменији, јаркушта је популарана у насељима у којима живе Јермени пресељени из Сасуна, нарочито у селима око градова Талин, Апаран и Аштарак.
Плес је популаризовао крајем тридесетих година Србухи Лисицијан, који је предавао на Јереванском плесном колеџу.[3] Године 1957, плес је подвргнут даљем кореографском усавршавању од ентузијасте народне културе Вархрама Аристакесијана, а изводила га је фолклорна група из села Ашнак.[8]
Плес је поново оживјела фолклорна група Маратук осамдесетих година, а касније и фолклорни ансамбл Карин. Постоје покушаји да се јаркушта уведе у наставни програм плесова и пјесама Јеремнске војске.
Постоји неколико пјесама и примјерака визуелне умјетности који се тичу јаркуште. Међу њима је пјесма „Плес Сасуна” (јерм. «Սասունցիների պարը») Геворга Емина из 1975. године[9] и играни филмови Мушкарци (јерм. «Տղամարդիկ», 1972) и Јаркушта (јерм. «Յարխուշտա», 2004)[10] режисера Гагика Харутјунанјана.[1]
Галерија уреди
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б „Երկու ֆիլմի պատմություն”. www.aravot.am (на језику: јерменски). Aravot. 10. 10. 2010. Приступљено 23. 1. 2020. „«Յարխուշտան» սասունցիների եւ մշեցիների մեջ տարածված ռազմական պարի անուն է: Գ. Հարությունյանի առաջին գեղարվեստական ֆիլմն է:”
- ^ Meliksetyan, Hasmik (16. 9. 2013). „Զինվորները սովորում են ազգային ռազմապարեր (ֆոտո, վիդեո)”. razm.info (на језику: јерменски). Приступљено 23. 1. 2020. „«Յարխուշտա» ռազմական խաղ-պարը տարածված է եղել Սասունում:”
- ^ а б „Yarkhushta” (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2020.[мртва веза]
- ^ Asribabayan, Yeva (октобар 2012). „ՀԱՅԿԱԿԱՆ ՌԱԶՄԱԿԱՆ ՊԱՐԵՐ”. www.hayzinvor.am (на језику: јерменски). Armenian Ministry of Defense. Приступљено 23. 1. 2020. „ծափ-պարեր (Յարխուշտա, Ծափ-խաղ)”
- ^ „Հայաստանի Հանրապետության ոչ նյութական մշակութային արժեքների ցանկերի կազմման չափորոշիչները և ոչ նյութական մշակութային ժառանգության արժեքների ցանկը հաստատելու մասին” (PDF). gov.am (на језику: јерменски). Government of Armenia. март 2010. стр. 8—11. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 1. 2015. г.
- ^ Hovanessian, Diana Der (1996). The Circle Dancers (на језику: енглески). Sheep Meadow Press. ISBN 978-1-878818-55-3. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ Petrosian, Irina; Underwood, David (2006). Armenian Food: Fact, Fiction & Folklore (на језику: енглески). Lulu.com. стр. 19. ISBN 978-1-4116-9865-9. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ Antranig Armenian Dance Ensemble - Reflections - 40th Anniversary Celebration & Performancee - Souvenir Program (на језику: енглески). Alice Tully hall, Lincoln Center. 2009. стр. 46. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ Голиков, Герман Александрович (1974). Химическая кинетика и катализ (на језику: руски). Б. и. Архивирано из оригинала 03. 11. 2020. г. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ „Yarkhushta”. www.old.gaiff.am (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 08. 2022. г. Приступљено 23. 1. 2020.
