Јахја ибн Адиј (арап. يحيى بن عدي) био је један од Фарабијевих ученика, рођен је 894. године у Тикриту, а умро 974. у Багдаду.

Јахја ибн Адиј је познат у исламској филозофији по томе што је посветио велику пажњу логици. Он је учио код Абу Бишра Мате. Преводио је филозофска дела са сиријачког на арапски језик.[1]

После његове смрти, филозофске кругове у Багдаду предводи још један Фарабијев ученик Абу Сулејман Сиџистани, који је био посебно наклоњен Платоновој филозофији.[1]

Извори уреди

  1. ^ а б Халиловић, T., Халиловић, С. и Халиловић, M. (2014), Кратка историја исламске филозофије, Београд, Центар за религијске науке „Ком”.

Литература уреди

  • Халиловић, T., Халиловић, С. и Халиловић, M. (2014), Кратка историја исламске филозофије, Београд, Центар за религијске науке „Ком”, стр. 42.