Јованка Хрваћанин

Јованка Хрваћанин (Дубица, 20. јануар 1899Београд, 1987) била је хрватска и српска књижевница (која је писала на српском језику), романописац, писац за децу и преводилац књижевних дела, највише са словенских језика.[1]

Јованка Хрваћанин
Лични подаци
Датум рођења(1899-01-20)20. јануар 1899.
Место рођењаДубица, Аустроугарска
Датум смрти1987
Место смртиБеоград, СФР Југославија

Живот и каријера

уреди

Рођена је у Дубици (данашњи назив Хрватска Дубица), 20. јануара 1899. године. Рано детињство провела је у Београду. Након очевог губитка посла у Прес-бироу, и смрти млађег брата 1903, вратила се са породицом у родно место, где је завршила основу школу. Јованкино школовање било је неуредно. Обележено је наглим прекидима и пресељењима, због политичког деловања и ангажовања њеног оца који је био оснивач и организатор првих светосавских беседа у Дубици и Јасеновцу, и члан главног одбора Радикалне странке и ратних прилика на Балканском полуострву.

Гимназију је похађала у Бјеловару и Београду а, након Првог светског рата, дипломирала је на Филолошком факултету (1923) и положила професорски испит (1926).

Познавала је чешки, руски, француски, немачки, словеначки језик, и преводила је бројна књижевна дела, али највише са словенских језика: Карела Чапека, Франа Шрамека, Максима Горког, Вјачеслава Иванова, Франца Бевка, Антона Ашкерца, Игора Шевченка, Ласју Украјинку, Кристину Бренкову, Ивана Цанкара.

Радила је као професорка у Женској гимназији (1923—1931) и Учитељској школи у Новом Саду, Првој женској гиманзији у Београду (1933—1940). У Новом Саду је основала Удружење универзитетски образованих жена и била његов први председник.[2]

После Другог светског рата радила је у Педагошком институту, у секцији за дечју и омладинску књижевност и штампу (1949—1950), потом као уредник Дечје књиге од 1951. до пензионисања 1953.

Преминула је у Београду 1987.

Дело

уреди

Јованка Хрваћанин је прве песме објавила још као основац, а значајније се посветила писању у гимназијским данима.

У међуратном периоду написала је збирке песама и кратку лирску прозу:

  • Пјесме невиђеном (1926),
  • Откинуто лишће (1939)
  • Записи (1933) — проза.

Као песник и преводилац објављивала је у скоро свим тадашњим часописима:

  • Књижевни југ,
  • Књижевна ревија,
  • Жена, Светлост,
  • Нова светлост,
  • Венац,
  • Мисли,
  • Алманах Записи из Цетиња,
  • Књижевни Север из Суботице,
  • Дечји лист Мирољуб,
  • Дечје новине из Новог Сада,
  • Застава,
  • Правда.

У периоду после Другог светског рата највише се бави писањем књига за децу, како је сама говорила, подстакнута од Десанке Максимовић, и тада настају збирке:

  • Рачунске шале за наше мале и Сабирање за најмлађе (1946),
  • Занат је златан (1947),
  • И ја рачунам (1951),
  • Људи раде (1951),
  • Мица с десет лица и њена другарица (1954),
  • Под брезом (1955), Трагом срца (1972),
  • Птице ме буде (1979).

Написала је кратки епистоларни роман Невиђени (1995) објављен први пут у часопису ПроФемина у три наставка.[3]

Део њеног опуса (Пјесме невиђеном, роман Невиђени, Записи) настао у међуратном периоду, испињен је искуством из година одрастања и открива основна својства њене поетике:

Библиографија

уреди
Монографије
  • Пјесме невиђеном (1926)
  • Записи (1933)
  • Сарадња куће у оспособљавању ученика за писмене задатке (1938)
  • Откинуто лишће (1939)
  • Права вредност књижевности (1941)
  • Рачунске шале за наше мале (1946)
  • Сабирање за најмлађе (1946)
  • Занат је златан (1947)
  • И ја рачунам (1951)
  • Људи раде (1951)
  • Мица с десет лица и њена другарица (1954)
  • Под брезом (1955)
  • Трагом срца (1972)
  • Птице ме буде (1979)
Чланци и други саставни делови
  • [Остави нек се лист крај листа слаже…] (1927)
  • Р. Ст. Мићић: Животни пут једног просветног радника (1940)
  • Десанка Maксимовић, Јованка Хрваћанин: Дечја поезија народа СССР-а (1987).[4]
  • Невиђени (1995)
Некњижна грађа
  • Аутограф романа Невиђени ()
  • Пролетна кишица (1953)

Извори

уреди
  1. ^ Миомир Милинковић, Јованка Хрваћанин, Нацрт за периодизацију српске књижевности за децу.2010; 358—359
  2. ^ Александра Серђукова, Јованка Хрваћанин: Сарадња куће у оспособљавању ученика за писмене задатке, Летопис Матице српске, 112, књ. 349, св. 4, април 1938; 298—299.
  3. ^ Драгољуб С. Игњатовић, Са писцима и о писцима међуратним, Београд: Институт за књижевност и уметност, (1992). стр. 244.
  4. ^ Maксимовић, Хрваћанин (1987): Десанка Maксимовић, Јованка Хрваћанин, Дечја поезија народа СССР-а, Крушевац: Багдала.

Спољашње везе

уреди