Јован Комнин (стратег Драча)

Јован Комнин (грчки: Ἰωάννης Κομνηνός; око 1074. - после 1105) је био византијски војсковођа и дука Драча у служби цара Алексија Комнина (1081-1118).

БиографијаУреди

 
Алексије Комнин (1081-1118)

Јован је рођен око 1074. године као најстарији син старијег брата византијског цара Алексија (1081-1118)[1], Исака Комнина и његове грузијске жене Ирине Аланије[2][3]. Године 1081. Алексије је предложио склапање брака између Јована и немачке принцезе, ћерке Хенрика IV (1056-1105), али је договор пропао[4]. Јован је 1091. године постављен од стране Алексија на место дуке Драча уместо Јована Дуке који је добио титулу мега дукса и заповедништво над византијском флотом. Драч је био веома значајан град. Сматран је "кључем Албаније"[5]. Нормани су га користили приликом напада на Балкан[6]. Убрзо по ступању на дужност, Јован је оптужен од стране Теофилакта Охридског за заверу против цара. Да би се одбранио од оптужбе, Јован је оптутовао у Филипопољ где се налазио Алексије. Алексије је одбацио сваку сумњу и вратио Јована на место дуке Драча[7].

Јован је 1094. године водио рат против Срба под великим жупаном Вуканом. Имао је мало војничког искуства. Дао је Вукану драгоцено време ступајући у непотребне преговоре. Вукан је време искористио да организује своје снаге и нападне Византинце у близини Липљана. Нанео им је тежак пораз. Јован је отпутовао у Цариград да оправда свој пораз. Алексије га није разрешио дужности. Јован је 1096. године примио Ига од Вермандоа, крсташа чији су се бродови насукали на јадранској обали у близини Драча[5]. Јован је вероватно био дука драчки и 1105/6. године када је Ана Комнина забележила један пораз византијске војске од Срба. Због претње Боемунда Тарентског, цар је сменио Јована његовим млађим братом Алексијем[8].

РеференцеУреди

  1. ^ Garland 2007, Anna Dalassena
  2. ^ Skoulatos 1980, стр. 125, 135
  3. ^ Kazhdan 1991, стр. 1144–1145
  4. ^ Skoulatos 1980, стр. 135–136
  5. 5,0 5,1 Skoulatos 1980, стр. 136
  6. ^ Angold 1997, стр. 129ff., 152.
  7. ^ Angold 1997, стр. 153
  8. ^ Skoulatos 1980, стр. 136–137

ИзвориУреди