Википедија

Јован Првановић

Јован М. Првановић (Параћин, 1881 — Мељине, 1925) био је пуковник Југословенске војске, учесник балканских ратова и Првог светског рата. Рањаван више пута у периоду од 1915. до 1918. Преминуо на дужности члана штаба команде Боке Которске, сахрањен у Нишу.[1]

Јован М Првановић
Лични подаци
Датум рођења(1881-09-10)10. септембар 1881.
Место рођењаПараћин, Књажество Србија
Датум смрти18. јул 1925.(1925-07-18) (43 год.)
Место смртиМељине, Краљевина СХС
Војна каријера
Чинпуковник
Учешће у ратовимаБалкански ратови, Први светски рат

Живот уреди

Јован М Првановић, рођен је 10. септембар 1881. године у Параћину, од оца Милана и мајке Марије, као једино од четворо деце, поред три сестре: Вукосаве, Косе и Јованке. По завршетку шестог разреда Гимназије у Београду, ступио је у војску 1. новембра 1900. године. Војну школу завршио је као питомац 34. класе Ниже Војне академије у Београду.[1]

Као пешадијски поручник по одобрење за женидбу 1911. године ступио је у брак 1914. године са Браниславом Мариновић, ћерком Чедомира Мариновића, бившег адвоката из Ниша.

Преминуо је 18. јула 1925. године у Војној болници у Мељинама. Сахрањен је у Нишу на Градском (сада старом) гробљу.[2]

Учешће у ратовима уреди

Према подацима из персоналног листа Јован Првановић је учествовао у следећим ратовима:

Балкански ратови (1912—1913)

У Првом балканском рату од 1912 до 1913. године; био је на правцу операција: Граница—Бујановац—Прешево—Куманово— Бакарно гувно—Крстач—Битољ —– Дебар

У Другом балканском рату 1913: био је на правцу ушће Злетовске реке—Крива Лакавица—Штип—Грленски положаји (почевши од реке Драгобраште).

Први светски рат (1914-1918)

У првим годинама рат 1914—1915. године; био је на правцу операција: Лозница—Курјачица—Лешница—Крупањ— Бастав—Гучево

На Солунском фронту био је на правцу; Воштаране—Забрдане—Горничево—Островско језеро (планина Малка Ниџе)—Кајмакчалан—Кочубеј—Флока—Браздаста и Рововска коса—Чуке—Ивен—Ивенска греда—Соко

Као командир чете, Првановић је у овим ратовима увек био у првим борбеним редовима. У себи је носио одговорност за своје војнике и за ревносно испуњавање дужности. Код њега узмицање и повлачење није постојало, а као командир и стратег имао је способност да процени могућности и ризике одлука које је донесио у току борби.[3][1]

Каријера уреди

Напредовање у служби

У служби је редовно напредовао од чина каплара до чина пуковнмика.[1]

У подофицирске чинове произведен је у; чин каплара произведен је 1. маја 1901. године, поднаредника 28. фебруара 1903. године, наредника јула 1904. године.

У ниже официрске чинове произведен је у; потпоручника 27. августа 1905. године, поручника 29. јула 1909. године, капетана II класе 24. октобра 1912. године, капетана I класе 30. новембра 1913. године,

У више официрске чинове произведен је у; чин мајора 1. октобра 1915. године, потпуковника 14. октобра 1920. године и пуковника 14. октобра 1924. године.

Дужности у војсци

Дужности на којима се налазио током свог радног века:

  • 1. септембар 1906 — 5. децембар 1908.- водник XI пешадијског пука
  • 15. децембар 1908 — 30. април 1911.- на служби у окружној команди -
  • 30.4.19115 — 17.9.1912.- водник у II пешадијском пуку
  • 17. септембар 1912 — 21. децембар 1913.- командир 4. чете, 4. батаљонау II пешадијском пуку
  • 21. децембар 1913 — 30. јул 1914.- командир 5. чете Граничне трупе
  • 30. јул 1914 — 2. децембар 1914. - командир 5. чете Граничне трупе и командир 1. чете 2. батаљона VI пешадијског пука II. позива
  • 2. децембар 1914 — 17. октобар 1915.- командир 5. чете Граничне трупе
  • 17. октобар 1915 — 18. новембар 1915. – командант 4.батаљона VIII пука II. позива,
  • 18. новембар 1915 — 17. март 1916. – командант 3. батаљона VII пука I. позива
  • 17. март 1916 — 17. септембар 1916. – командир чете у VII пешадијском пуку
  • 17. септембар 1916 - јануар 1918. – заступник команданта 2. батаљона VII пука I. позива
  • 28. март 1918 — до 6. децембар 1919. – командант 2. одсека Граничне трупе
  • 6. децембар 1919. на служби у Ђенералштабном одсеку Моравске дивизијске области за ађутантске послове
  • 21. јул 1921. – командант 3. батаљона XXIII пешадијског пука
  • 5. септембар 1921. — на служби у штабу Моравске дивизијске области
  • 23. март 1922.- постваљен је за команданта батаљона III пешадијског пука
  • 14. јул 1924. - разрешен је дужности и стављен на расположење министру војске и морнарице
  • 12. март 1924. - на служби у штабу III пешадијског пука.
  • 15. октобар 1924. - на служби у канцеларији пиротског војног округа
  • 29. април 1925. - на служби у штабу команде Боке Которске
  • 18.јул 1925. године - преминуо у у Војној болници у Мељинама на дужности, у штабу команде Боке которске у Боки которској.[1]

Извори уреди

  1. ^ а б в г д Подаци су преузети дословно из персоналног картона Јована Првановића, Картон личних и службених односа официра, издато уверење под бројем АЂ 26650, 29.7.1925. Војни архив, кутија 1442, фасцикла 204.Картон се по наређењу министра попуњавао лично.
  2. ^ ЈКП „Горица” Ниш, Књига умрлих у Нишу, текући број 174 за 1925. годину.
  3. ^ Какав је српски војник - Писмо једног српског официра с бојног поља својој сестри Балкански рат у слици и речи, бр.10, Београд, недеља 24. марта 1913, стр.158-159

Литература уреди

  • Бојана Нешић, Писма из рата Јована М. Првановића, Зборник Народног музеја Ниш број. 24 (2016).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јован_Првановић&oldid=26798242”