Пророк Јосиф (хебр. יוֹסֵף, арап. يوسف [Yūsuf или Yūsif], хебр. יוֹסֵף;[1] стандард: Yōsef, тиберијски: Yōsēp̄; алтернативно: יְהוֹסֵף,[2][3] досл. 'Yahweh додаће'; стандард: Yəhōsef, тиберијски: Yо̆hōsēp̄;[4] арап. يوسف; стгрч. Ἰωσήφ) био је једанаести од дванаест синова Јаковљевих. Према сведочанству Светог писма Старога завета његова браћа су га због љубоморе као веома младог продали у робље.[1] Као роб је био одведен у Египат, где је након неког времена примљен на двор египатског фараона који га је поставио за управника краљевства и учинио најмоћнијим и најутицајнијим у Египту.

Bourgeois Joseph recognized by his brothers.jpg
„Његова браћа су препознала Џозефа“ (слика Леона Пјера Урбана Буржоа из 1863.)
Место укопаЈосифов гроб, Наблус
32° 12′ 47″ СГШ; 35° 16′ 58″ ИГД / 32.2130268° СГШ; 35.2829153° ИГД / 32.2130268; 35.2829153
Браћа продају Јосифа

Композиција приче се може датирати у период између 7. века пре нове ере и треће четвртине 5. века пне, што је отприлике период у који научници датирају Књигу Постања.[5] У рабинској традицији, он се сматра претком другог Месије званог „Машијах бен Јосеф“, који ће водити рат против сила зла заједно са Машијах бен Давидом и погинути у борби са непријатељима Бога и Израела.[6]

Пророк Јосиф у Светом писмуУреди

 
Размештај тринаест племена у Израиљу (Јосифова:Ефрем и Манаше)

Касније је својој браћи опростио и целу породицу преселио у Египат. Био је познат као исцелитељ, градитељ, архитекта и као даровит човек у многим областима.

 
Јосиф управља Египтом

И кад Јосиф дође к браћи својој, свукоше с њега хаљину његову, хаљину шарену, коју имаше на себи. И ухвативши га бацише га у јаму; а јама беше празна, не беше воде у њој. После седоше да једу. И подигавши очи угледаше, а то гомила Исмаиљаца иђаше од Галада с камилама натовареним мирисавог корења и тамјана и смирне, те ношаху у Мисир. (1 Мој. 37:26, 1 Мој. 37:36, Приче 30:20) И рече Јуда браћи својој: Каква ће бити корист што ћемо убити брата свог и затајити крв његову? (1 Мој. 4:10, Јов 16:18) Хајде да га продамо овим Исмаиљцима па да не дижемо руке своје на њ, јер нам је брат, наше је тело. И послушаше га браћа његова. (1 Мој. 29:14, 1 Мој. 42:21) Па кад трговци мадијански беху поред њих, они извукоше и извадише Јосифа из јаме, и продадоше Јосифа Исмаиљцима за двадесет сребрника; и они одведоше Јосифа у Мисир. (1 Мој. 39:1, 1 Мој. 45:4, 5 Мој. 33:16, Суд. 6:3, Псал. 105:17, Мат. 27:9, Дела 7:9)

Завера против ЈосифаУреди

 
Џозефов крвави капут који је Јакобу донео Дијего Веласкез, 1630.

Јосифова полубраћа су била љубоморна на њега; (Genesis 37:18–20) због чега је у Дотану већина њих сковала заверу да га убије, са изузетком Рувима,[7][8] који је предложио да се Јосиф баци у празну цистерну, намеравајући да спасе Јосифа. Не знајући за ову споредну намеру, остали су га прво послушали.[а] Када су Јосифа затворили, браћа су угледала караван камила како носи зачине и мирисе у Египат, и продала Јосифа овим трговцима.[б] Након тога су крива браћа натопила козјом крви Јосифово капут и показала га Јакову, који је стога веровао да је Јосиф мртав (Genesis 37:12–35).

Потифарова кућаУреди

На крају, Јосиф је продат Потифару, капетану фараонове гарде (Genesis 37:36, Genesis 39:1). Касније је Јосиф постао Потифаров лични слуга, а потом и надзорник његовог домаћинства. Овде је Потифарова жена (названа Зулејка у каснијој традицији) покушала да заведе Јосифа, што је он одбио. Љута што је побегао од ње, изнела је лажну оптужбу за силовање и тако осигурала да заврши у затвору[в] (Genesis 39:1–20).

Претпоставке о вези са ИмхотепомУреди

Поједини археолози и историографи поистовећују Јосифа са египатским свештеником Имхотепом. Наиме, велики број чињеница везаних за животе једнога и другога се поклапају. Обојица нису краљевског порекла али су били изузетно блиски фараону. Обоје су цењени као велики мудраци, лекари, архитекте, градитељи. Градња првих пирамидалних грађевина се везује за обојицу, а није био редак случај у тим временима да Јевреји припаднике свога народа називају јеврејским именом иако он званично носи египатко име. То је био случај код готово свих странаца који су радили у фараоновој администрацији.

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ According to Josephus, Reuben tied a cord around Joseph and let him down gently into the pit. Josephus. Antiquities of the Jews. 2.3.2. , Perseus Project AJ2.3.2, .
  2. ^ The Septuagint sets his price at twenty pieces of gold; the Testament of Gad thirty of gold; the Hebrew and Samaritan twenty of silver; the Vulgar Latin thirty of silver; Josephus at twenty pounds
  3. ^ Josephus claims that Potiphar fell for his wife's crocodile tears although he did not believe Joseph capable of the crime.Josephus. Antiquities of the Jews. 2.4.1. , Perseus Project AJ2.4.1, .

РеференцеУреди

  1. ^ а б Gesenius & Robinson 1882, стр. 391.
  2. ^ „Psalms 81:6”. Sefaria. 
  3. ^ „Strong's Hebrew Concordance - 3084”. Bible Hub. 
  4. ^ Khan, Geoffrey (2020). The Tiberian Pronunciation Tradition of Biblical Hebrew, Volume 1. Open Book Publishers. ISBN 978-1783746767. 
  5. ^ Redford 1970, стр. 242: "several episodes in the narrative, and the plot motifs themselves, find some parallel in Saite, Persian, or Ptolemaic Egypt. It is the sheer weight of evidence, and not the argument from silence, that leads to the conclusion that the seventh century B.C. is the terminus a quo for the Egyptian background to the Joseph Story. If we assign the third quarter of the fifth century B.C.E. as the terminus ante quem, we are left with a span of two and one half centuries, comprising in terms of Egyptian history the Saite and early Persian periods."
  6. ^ Blidstein, Gerald J. (2007). Skolnik, Fred; Berenbaum, Michael; Thomson Gale (Firm), ур. Encyclopaedia Judaica. 14. стр. 112—113. ISBN 978-0-02-866097-4. OCLC 123527471. Приступљено 7. 11. 2019. 
  7. ^ Genesis 37:21–22
  8. ^ Josephus. Antiquities of the Jews. 2.3.1. , Perseus Project AJ2.3.1, .

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди