Јотовање у новоштокавским дијалектима

Јотовање у новоштокавским глаголима је спајање непалаталних сугласника т, д, л, н, ц, з, с, к, г и х с гласом ј при чему се у речима стварају палатални сугласници ћ, ђ, љ, њ, ч, ж и ш. Догађа се у следећим случајевима:

  • додатак суфикса -ји у компарацији придева: тврд > тврђи, брз > бржи;
  • инструментал једнине именица женског рода на сугласник: со > сољу, глад > глађу;
  • збирне именице: зеље, грање, пруће;
  • прво лице једнине презента: стругати > стружем, писати > пишем;
  • трпни глаголски придев: волети > вољен, пазити > пажен;
  • имперфекат: волети > вољах, пазити > пажах.

ПримериУреди

  • т+ј = ћ (платити - плаћен)
  • д+ј = ђ (млад - млађи)
  • л+ј = љ (далек - даљи)
  • н+ј = њ (танак - тањи)
  • ц+ј = ч (клицати - кличем)
  • з+ј = ж (брз - бржи)
  • с+ј = ш (писати - пишем)
  • к+ј = ч (јак - јачи)
  • г+ј = ж (строг - строжи)
  • х+ј = ш (тих - тиши)

Јотовањем се сматра и када се између двоуснених сугласника б, м, п и зубноусненог сугласника в и палатала ј уметне сугласник л, који с гласом ј даје љ (глуп - глупљи, гроб - гробље, здрав - здравље, храмати - храмљем, порубити - порубљен). Та се гласовна промена зове епентетско (уметнуто) л.


Спољашње везеУреди