Јужноруска Овчарка

Јужноруска овчарка или јужноруски овчар (ру. Южнорусская овчарка) је раса паса чувара стада.

Фотографија јужноруске овчарке
Овчарка на руској поштанској марки (2015)

Врста је настала у областима Руског царства и Совјетског Савеза које су сада Украјина и јужна Русија, а сматра се да је настао кроз укрштање локалних паса из руских степа и дугодлаких овчарских паса доведених у то подручје из Шпаније током касног осамнаестог века.[1][2] Ти пси су по изгледу могли бити слични данашњем Каталонским овчарима.[1]

Историја

уреди
 
Изглед расе, око 1915. године

Сматра се да јужноруска овчарка потиче од укрштања локалних паса – и чувара стада и паса – руских степа и дугодлаких овчарских паса који су доведени у ово подручје из Шпаније крајем осамнаестог века заједно са мерино овцама.[1] Ови шпански пси су можда били слични по изгледу данашњем Каталонском овчару.[1] Укрштени пас овог јужноруског типа освојио је златну медаљу на Exposition Universelle 1867. године у Паризу.[1]

Велики део селективног узгоја и развоја ове расе одвијао се почетком двадесетог века, на имањима Friedrich von Falz-Fein [de] у Асканији-Нови, сада у Херсонској области, Украјина.[1] Стандард расе је одобрен почетком 1930-их.[1]

Међународна кинолошка федерација је уврстила расу 30. септембра 1983. као Јужноруску овчарку или јужноруског овчара.[3]

Раса је забрањена у Данској.[4]

Особине

уреди

У питању је велики пас: није нижи од 66 cm и тежи најмање 35 kg; женке су око 4 cm мање и 5 kg лакше.[1] Неки пси ове расе су веома велики, са тежином до 75 kg.[2]

Глава им је дуга и клинастог је облика; уши су троугластог облика. Длака им је дуга, груба и густа. Може бити чисто бела, сива или боје бледе слоноваче; или бела са нијансама жуте, или бела са мрљама сиве или нијанса боје пшенице.[1]

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е ж з FCI-Standard N° 326: Yuzhnorusskaya Ovcharka (South Russian Shepherd Dog).
  2. ^ а б Desmond Morris (2002).
  3. ^ FCI breeds nomenclature: Yuzhnorusskaya Ovcharka (326).
  4. ^ „Danish Legislation on Dogs”. www.foedevarestyrelsen.dk. Архивирано из оригинала 05. 07. 2013. г. Приступљено 15. 2. 2019.