Љубомир Александровић

Љубомир Александровић (* 15. јун 1828. српски Св. Мартин (Српски Семартон) Банат15.27. децембар 1887. Будимпешта ) је био српски сликар иконописац и портретиста.

Љубомир Александровић
Датум рођења(1828-06-15)15. јун 1828.
Место рођењаСрпски Семартон
Аустријско царство
Датум смрти27. децембар 1887.(1887-12-27) (59 год.)
Место смртиБудимпешта
Аустроугарска

Живот и делоУреди

Родио се 1828. године у Српском Семартону, у данашњој Румунији.[1] Љубомир је 1846. године боравио у Араду. Записан је тада као пренумерант једне књиге, потписујући се као "ученик молераја". Учио се он ту у радионици, код Николе Алексића потписаног "Портремалер"-а.[2]

Затим је прешао у Темишвар да би помагао у раду Константину Данилу. Учио је касније и у атељеу Константина Данила у Великом Бечкереку. Године 1849. похађао је Уметничку академију у Бечу. Његово најпознатије дело је романтичарска жанр-композиција "Берачица".

Почетком шездесетих година се настанио у Темишвару, где је стално живео и дочекао старост. Јавља се 1869. године као "сликар у граду" на списку бирача православне црквене општине у Темишвар-граду.[3] Под старе дане је врло осиромашио и нервно оболео, па је смештен у завод за "умоболне" Леополдифелд код Будима, где је и умро. Сахрањен је 17/29. децембра 1887. године на новом будимском гробљу, отвореном на "вучјем риту".[4]

После његове смрти продавале су се марта 1893. године у "Темишвару граду", по датом огласу, при цркви његове преостале престоне и целивајуће иконе.[5]

Радио је много иконостаса на православним црквама, као и зидне иконе. Много је копирао и то нарочито по маниру Константина Данила. Поклонио је 1868. године читалишту у Чакову, свој рад, портрет Доситеја Обрадовића. Насликао је тако иконе у банатским местима Мартоношу, Немету, Ботошу и Фердину (1873-1876) и другим.[6]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Михаило Малетић: "Војводина" - знаменитости и лепоте, Београд 1968.
  2. ^ Димитрије Давидовић: "Историја народа србског", Београд 1846.
  3. ^ Стеван Бугарски, Љубомир Степанов: "Срби у Темишвару Град", Темишвар 2011.
  4. ^ "Српски сион", Карловци 5. август 1901. године
  5. ^ "Српски сион", Карловци, 21. март 1893. године
  6. ^ "Време", Београд 7. новембар 1925.

ЛитератураУреди