Ћао (итал. ciao) је неформални усмени поздрав, који може значити и здраво и довиђења који је српски језик преузео из италијанског језика.

Етимологија

уреди

Реч „ћао” потиче из Венецијанског језика, од фразе „s-ciào vostro” или од „s-ciào su”, која дословно преведено значи „(ја сам) твој слуга”.[1] Тај поздрав одговара средњовековном латинском поздраву „servus” („слуга”), који се и даље користи у разговору у деловима средње и источне Европе.

Израз се није узимао дословно, већ као израз добре воље између пријатеља. Венецијанска реч „s-ciào” или „s-ciàvo” са значењем „роб”, је изведена из средњовековне латинске речи „sclavus”, која је позајмљена из средњовековног грчког језика (Σκλάβος), који се везује за етнонимСловен”, зато што је већина робова долазила са Балкана.[2]

Поздрав је коначно скраћен на „ciào”, изгубио значење служења и постао неформални поздрав код људи из свих слојева друштва. У модерном италијанском језику, осим као поздрав, реч се користи и као узвик који означава одустајање од даље акције, често у позитивном смислу, као на пример, у фрази „Oh, va be', ciao!” која се може превести као „Е, добро, нема везе!”. Брзалица у Миланском дијалекту „Se gh'hinn gh'hinn; se gh'hinn nò, s'ciào” значи „Ако има [пара], има; ако нема, ћао!

Извори

уреди
  1. ^ „Vocabolario: ciao”. Treccani. Архивирано из оригинала 22. 10. 2022. г. Приступљено 2. 11. 2022. 
  2. ^ „slave”. Etymology Online. Архивирано из оригинала 13. 10. 2022. г. Приступљено 2. 11. 2022.