Џејмс Хаим Пинто

југословенско-амерички-мексички сликар

Џејмес Хаим Пинто[1] јеврејин[2][а] (рођен: Хаим Пинто) (Бијељина, 24. 4. 1907 – Сан Мигуел, Мексико, 7. 8. 1987), био је југословенско-амерички-мексички сликар светску славу стекао је стотинама слика, графика и скулптура, излаганих од Мексика до Токија.

Џејмес Хаим Пинто
Име по рођењуХаим Пинто
Датум рођења(1907-04-24)24. април 1907.
Место рођењаБијељина,
 Аустроугарска, Краљевина Југославија
Датум смрти7. август 1987.(1987-08-07) (80 год.)
Место смртиСан Мигел
 Мексико
ПребивалиштеСан Мигел, Мексико
ДржављанствоЈугословен
Американац
Мексиканац
УниверзитетChouinard Art Institute Los Angeles, SAD
СупружникРушка Пинто
Потпис

Хаим Пинто рођен је u Бијељини, а одрастао је у Тузли. Након студија уметности у Загребу 1939. придружио се сестри у Холивуду у Калифорнији, где је започео рад у Дизнијевом студију. Кратко време је студирао у Чинеду у Лос Анђелесу а затим је са супругом Рушком кренуо у Мексико да би студирао зидно сликарство.

Крајем четрдесетих година прошлог века Пинто је студирао у Школи ликовних уметности у Сан Мигелу. Када је избио спор око школе Пинто и бројни други студенти депортовани су из Сан Мигела у Сједињене Државе али захваљујући пријатељима успели су да се врате.

Након њиховог повратка, Пинто је основао уметничку школу Институт Аљенде у којој је наставио је са сликањем слика и фресака. Највећи део његових слика је у власништву Универзитета у Гуанаватоу осим дела која се налазе у приватним колекцијама.

Пеминуо је 07.08.1987. године у Сан Мигелу у Мексику.

Биографија уреди

Живот у Југолавији уреди

Џејмес Хаим Пинто рођен је 24. априла 1907. у Бијељини,[3] а одрастао је у Тузли. Породица Пинто се убрзо након Хаимовог рођења из Бијељине доселила у Тузлу. Хаим је у раном детињству показао верлику склоност ка сликању. Његов изванредни таленат препознао је професор цртања Михаил Тимчишин који је охрабрио надареног средњошколца и уверавао да ће једног дана постати сјајан сликар. Са блиским пријатељем Исметом Мујезиновићем, Хаим се готово свакодневно надметао у основној вештини занатског сликања и цртања. Мујезиновић се често говорио о дому Пинтових с много топлине, па није случајно што су његови савременици њихову кућу називали "Тузлански Монтмартре". Након завршетка средње школе, Пинто је наставио са сликањем. На позив сестре Ерне, која је живела у Холивуду, он се 1939. преселио у Лос Анђелес.[2]

Живот у Сједињеним Државама уреди

По доласку у Сједињене Државе, почео је да ради у студију Волта Дизнија. Након добијања америчког држављанства, Хаим је у свом имену додао и име Џејмс. После напада на Пеарл Харбор, Хаим се пријавио у америчку војску и учествовао је у борбана на фронту Тихог океана као припадник војске Сједињених Држава. За време Другог светског рата током окупације Краљевине Југославије у страхотама Холокаустa страдала је цела Хаимова породица.[2]

По завршетку рата, 1945, Пинто се вратио сликању. Уписао се на Академију уметности „Chouinard Art Institute Los Angeles, SAD“ у Лос Анђелесу и студије је завршио када је имаао 41 годину. Од тада самостално излаже и учествовао је на бројним колективним изложбама. Након неколико краћих боравка у Мексику, очаран чудесним спојем мита и стварности који су га фасцинирали и снажно инспирисали, Пинто је одлучио напустити Лос Анђелес и преселити се у Мексико.

Живот у Мексику уреди

Од 1950. био је становник Мексика, где је прихватио наставничко место на Институту Аљенде у Сан Мигуелу. Предавао је сликарство и зидно сликарство. У овом периоду интензивно се бавио и зидним сликарством.

Ова дела учинила су да Пинто постане један од најпознатијих америчко-мексичких муралиста. 1961. постављен је за шефа катедре за сликарство на „Институту Аљенде“. Исте године постаје декан. На тој функцији остао је девет година и пензионисан је као декан емеритус. Јамес Хаим Пинто преминуо је у Сан Мигуел де Алленде 7. августа 1987.[2]

Хајмови радови, слике и скулптуре, фреске, налазе се у музејима, галеријама и приватним колекцијама широм света. Доживео је значајан позитиван критички пријем и валоризацију у америчкој и мексичкој штампи и стручној литератури. Добио је бројне значајне награде. Слике Џејмса Хаима Пинтоа прошле су сложен процес трансформације, од импресионизма у раној фази, до изражајног друштвеног протестантског конструктивизма а касније до високог уметничког досега који карактерише његова дела из његовог релативно дугог боравка у Сан Мигуелу.[2]

Награде уреди

Година Награда Назив изложбе Место
1948. Прва награда "Прва изложба ветерана " Санта Моница Арт Асс. Санта Моника, Калифорнија
1949. Прва награда "Изложба Националног универзитета у Мексику и Амбасада САД.". Мексико
1951. Ист награда "Прва државна годишња изложба", Лига уметности Фрезно, Фрезно, Калифорнија
1957. Прва награда "Прва изложба унитарних цркава", Лос Анђелес, Калифорнија
- Награда за куповину "Друга изложба Америчке уметности " Фарго, Северна Дакота
1961. Награда институције Аљенде „Терцерова годишња изложба Сан Мигел де Аљенде“
Мексичко-северноамерички институт за културне односе
Сан Мигел де Аљенде, Мексико
1962. Награда Лари Брукс "Четврта изложба Сан Мигел де Аљенде". Сан Мигел де Аљенде, Мексико
1976. Прва награда: "Прва изложба америчких сликара вискија". Универзитет Акрон, Акрон, Охајо

Легат Џејмес Хаим Пинто уреди

Упркос томе што је већину свог живота провео у Сједињеним Државама и Мексику, Пинто је одржавао је непрекинути однос са Југославијом. Својим уметничким делима и доприносима постао је један од оснивача "Међународне галерије портрета Тузла", где је уједно била и прва самостална изложба у домовини 1979. и где је десет година касније успостављена "Легат Хаима Пинтоа". Заслуга за стварање ове оставштине несумњиво припада Пинтовој супрузи Ршки Пинто, његовим сестрама Ерни Енгландер и Нади Маиланд, које су поклониле Галерији шездесет радова овог истакнутог југословенског уметника и тадашњег директора галерије Мевлудин Екмечић. Легат је формално основан 1989. године са пуним именом Џејмес Хаим Пинто Легат. Правило Легата предвиђа редовно додељивање награде Џејмес Хаим Пинто, као и сталне изложбе.[2]

Напомене уреди

  1. ^ Јевреји су се почели досељавати у Бијељину 1851. године, а долазили су из Солуна, Скопља и Сарајева. Бијељина је била, за оно доба, прилично велики град, а налазила се на граници Турске царевине и Европе, па је била значајан трговински центар. То су били углавном шпански Јевреји – Сефарди, а међу првима су стигле породице Папо, Салом, Данон, Алтарац и Алкалај. Према турском попису становништва из 1865. године, на простору Зворничког санџака Јевреја је било само у Бијељини, и то 93 мушке главе. Већ 1867. године они су имали свој храм и верску школу, тзв. мелдар, са 11 ученика (школу су похађала само мушка деца). Школа се налазила у близини старе Гимназије, јер су Јевреји живели углавном у том крају, у тадашњој Шабића махали, према Градском парку. Мелдар је уништен у Другом свјетском рату.

Референце уреди

Фусноте уреди

Веб уреди