Џиновска водена стеница

Lethocerus patruelis је представник стеница(heteroptera) из фамилије Belostomatidae. Настањује југоисточну Европу и југозападну Азију. Ова врста представља највећу стеницу и воденог инсекта Европе. Женке достижу дужину од 7-8 центиметара, мужјаци су нешто краћи са 6-7 центиметара дужине.

Lethocerus patruelis
Lethocerus patruelis
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Класа: Insecta
Ред: Hemiptera
Породица: Belostomatidae
Род: Lethocerus
Врста:
L. patruelis
Биномно име
Lethocerus patruelis
(Stål, 1854)
Синоними

Belostoma patruele

Опис

уреди

Џиновске водене стенице су велики инсекти, смеђе до зеленкасто обојени како би се што боље камуфлирали у своју околину. Облик тела је елиптичан до објајаст, дорзо-вентрално спљоштен Предсавници достижу дужину до 8 центиметара мада неке друге врсте у овом роду могу достићи и дужину до 12 центиметара. Као и остали представници подреда Cryptocerata антене су кратке и нису видљиве. Први пар ногу је прилагођен хватанју и држању плена. Хемиелитре су велике и прекривају скоро цео абдомен животиње. Испод хемиелитри налази се други пар крила, који омогућује овим крупним инсектима да лете и да се селе из једне у другу водену површину уколико услови постану незадовољавајући. На крају абдомена се налазе две цевасте спиракуле које служе за усвјање кисеоника са површине док је животиња целим телом зароњена и чека плен. [1]

Распрострањење

уреди

Lethocerus patruelis насељава велику територију, од југоисточне Европе односно југа балканског полуострва преко Мале Азије, Пакистана, Индије све до Мјанмара. Због скорих климатских промена примећен је напредак ове врсте у правцу севера на територији Балканског полуострва. [2]

Биологија

уреди

Као и све остале стенице, развоји циклус Лентоцеруса је непотпун, односно хемиметаболан. Из јаја се излежу младе нимфе које су морфолошки сличне адулту и током раста не мењају своју форму већ само пропорцијално расту. И ларве и адулти су облигатни предатори и хране се другим воденим зглавкарима, пуноглавцима и ситном рибом. Ловац је из заседе, и користи стабљике воденог растиња за ослонац. Када улови плен, џиновска водена стеница убризгава своју пљувачку богату дигестивним ензимима, и потом својим рострумом исиса у течност растворена ткива.[1]

Референце

уреди
  1. ^ а б Cullen, M. J. (1969). „The Biology of Giant Water Bugs (Hemiptera Belostomatidae) in Trinidad”. Physiological Entomology. 44: 123—136. 
  2. ^ Grozeva, Snejana; Kuznetsova, Valentina; Simov, Nikolay; Langourov, Mario; Dalakchieva, Svetla (2013). „Sex chromosome pre-reduction in male meiosis of Lethocerus patruelis (Stål, 1854) (Heteroptera, Belostomatidae) with some notes on the distribution of the species”. ZooKeys. 319: 119—135. ISSN 1313-2970. PMC 3764518 . PMID 24039515. doi:10.3897/zookeys.319.4384. 

Спољашње везе

уреди