Отворите главни мени

Сер Џон Еванс (енгл. Sir John Evans; 17. новембар 1823 — 31. мај 1908) био је енглески археолог и геолог.

Џон Еванс
Sir John Evans.jpg
Џон Еванс
Пуно имеСер Џон Еванс
Датум рођења(1823-11-17)17. новембар 1823.
Место рођењаБакингемшир
Уједињено Краљевство
Датум смрти31. мај 1908.(1908-05-31) (84 год.)
Место смртиБеркемстед
Уједињено Краљевство
ИнституцијаБритански музеј

БиографијаУреди

Џон Еванс, син свештеника Артура Бенонија Еванса, је рођен на Бритвелском двору у Бакингемширу. Дуго је био индустријски менаџер који је радио за његовог ујака и каснијег таста Џона Дикинсона (1782—1869) у Хемел Хемпстеду. Еванс је такође био и познати антиквар, археолог и нумизматичар.

Еванс је од 1885. до 1892. године био председник Антикварског друштва Лондона и председник Нумизматичког друштва од 1874. до његове смрти. Био је и председник Геолошког друштва Лондона од 1877. до 1876. године, Краљевског антрополошког института Велике Британије и Ирске од 1877. до 1879. године, Друштва хемијске индустрије од 1891. до 1893. године и Британског друштва за напредак науке од 1897. до 1898. године. Изабран је за члана Краљевског друштва 1864. године и двадесет година (1878—1898) је био благајник друштва.[1]

Као председник Антикварског друштва је биоex officio старатељ Британског музеја, а касније је постао трајни старатељ. Добио је неколико почасних диплома различитих универзитета и био је дописни члан Француског института. Еванс је био и колекционар и већину његове археолошке колекције је његов син Артур донирао Ашмолеан музеју у Оксфорду где је радио.[2] Његова библиотека је постала саставни део Бодлеан библиотеке.[3] Еванс је такође и вршио ископавања; колекцију предмета из гвозденог доба које су Еванс и Џон Лабок ископали у Халштату се данас налази у Британском музеју.[4][5]

Живио је у Беркемстеду где је и преминуо 1908. године.[6]

ДелаУреди

Еванс је публиковао три монографије:

  • Новчићи древних бритона (енг. The Coins of the Ancient Britons) - 1864
  • Дредни камени имплементи, оружје и орнаменти Велике Британије (енг. The Ancient Stone Implements, Weapons and Ornaments of Great Britain) - 1872
  • Древни бронзани имплементи, оружје и орнаменти Велике Британије и Ирске (енг. The Ancient Bronze Implements, Weapons and Ornaments of Great Britain and Ireland) - 1881

ПородицаУреди

 
Џон Еванс у позним годинама

Еванс се оженио три пута, био удовац два пута и имао шесторо деце. Његова прва жена је била Харијет Ен Дикинсон и заједно су имали петоро деце:

  • Сер Артур Еванс (1851–1941), кустоса Ашмолеан музеја и откривача Минојске културе.
  • Луис Еванс (1853–1930), који је наставио породични поса и скупљао научне инструменте који су постали основа за настанак Музеја историје науке у Оксфорду.
  • (Филип) Норман Ецанс (1854–1893), који је постао хемичар након рада у породичној фирми.
  • Алис Еванс (1856–1882), која је преминула релативно млада
  • Харијет Ен Еванс (1857–1938)

Харијет је преминула 1. јануара 1858. године и он се потом оженио са својом рођаком, Франсес Филипс (1826–1890).

Еванс се 9. јула 1892. године оженио са Маријом Милингтон Летбури (1856–1944) и имали су ћерку, Џоан Еванс, која је била уважена историчарка уметности која се бавила средњовековном енглеском и француском уметношћу. Џоана је објавила аутобиографску књигу Време и случајност: Прича Артура Еванса и његових претходника (енг. Time and Chance: The Story of Arthur Evans and His Forebears) 1943. године где је писала о Артуру и Џону.

РеференцеУреди

  1. ^ Sir John Evans: Learned Societies and Awards Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 25, 2018) (на језику: енглески). University of Oxford, Ashmolean Museum, 2009
  2. ^ Sir John Evans's collections of artefacts – British Архивирано на сајту Wayback Machine (август 5, 2018) (на језику: енглески). University of Oxford, Ashmolean Museum, 2009.
  3. ^ Evans's Book Collection Архивирано на сајту Wayback Machine (март 10, 2018) (на језику: енглески). University of Oxford, Ashmolean Museum, 2009.
  4. ^ British Museum Collection
  5. ^ British Museum Collection
  6. ^ „The Mansion, Berkhamsted”. British listed buildings. Приступљено 11. 10. 2015. 

ПубликацијеУреди

Спољашње везеУреди