Абдулсалами Абубакар
Абдулсалами хаџија Абубакар (енгл. Abdulsalami Abubakar; Мина, 13. јун 1942) је био једанаести председник Нигерије, пензионисани генерал и последњи војни владар.
Абдулсалами Абубакар | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||
Датум рођења | 13. јун 1942. | ||||||||||||
Место рођења | Мина, Нигерија | ||||||||||||
Народност | Нигеријац | ||||||||||||
Религија | ислам | ||||||||||||
Професија | војно лице, политичар | ||||||||||||
|
Биографија
уредиРођен је у месту Мина, у муслиманској породици народа Гвара.[1] Из његовог места, потиче и његов претходник Ибрахим Бабангида. У родном месту похађао је основну школу, а касније је наставио, те завршио и факултет.
Прикључивши се војсци, брзо се успињао у хијерархији. Функцију председника Нигерије вршио је од 9. јуна 1998. до 29. маја 1999. године. Иако је његова примарна задаћа била транзиција у цивилну и стабилну демократску власт, он се ипак понашао ауторитарно. Кршио је права других, а подупирао је и власт Санија Абаче.
Иако је на власти провео кратко време, створио је нови устав и де факто формирао Четврту Републику. Одступио је с власти на Дан демократије, када је после њега изабран Олусегун Обасанџо.[2]
Неки га сматрају одговорним за смрт Мошуда Абиоле, изабраног председника никад заживеле Треће Републике, који је умро после Абаче.[3]
Примио је много угледних страних признања, а он и његова жена Фати имају шестеро деце.[4]
Извори
уреди- ^ Fasure, Sola (14. 7. 2007). „Political resurgence in the North”. The Nation. Nigeria: Vintage Press Limited. Приступљено 13. 10. 2012.
- ^ „Nigeria”. The World Factbook Online. Central Intelligence Agency. 31. 5. 2007. Архивирано из оригинала 14. 10. 2012. г. Приступљено 13. 10. 2012.
- ^ Aboyade, Funke. „‘Conflicting Court Orders in Abdulsalami Case Avoidable’”. Thisday Online. Leaders & Company Limited. Архивирано из оригинала 15. 02. 2011. г. Приступљено 13. 10. 2012.
- ^ „Abdulsalami Abubakar”. Online Nigeria. Devace Nigeria. Архивирано из оригинала 20. 09. 2012. г. Приступљено 13. 10. 2012.