Абд ел Малик ибн Марван
`Абд ел Малик ибн Марван ((језик: арапски) ‘Абд ал Малик ибн Марвāн; 646–705) био је 5. по реду омејадски калиф.
Абд ел Малик ибн Марван | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Абд ел Малик ибн Марван |
Датум рођења | 12. април 685. |
Место рођења | Медина, Омејадски калифат |
Датум смрти | 8. октобар 705.20 год.) ( |
Место смрти | Дамаск, |
Породица | |
Потомство | Ел Валид I Хисхам Абдулах Сулејман Маслама Јазид II Фатима Саʿид |
Родитељи | Марван I Аиша бинт Мваујиа ибн Ел Мугира |
Династија | Омејадски калифат |
Претходник | Марван I |
Наследник | Ел Валид I |
Абд ел Малик, који се описује као изузетно образован и просвећен владар, је на место калифа је дошао након абдикације свог оца Марвана I. Прве године владавине му је обележила Друга Фитна, односно настојање да уједини исламско царство раздирано верским и политичким сукобима.
Упркос томе, Калифат је био довољно снажан да године 686. покрене велики поход на Сјеверну Африку током кога су поражени Византијци и Бербери и повраћена муслиманска Ифрикија. Походи у Африци су се наставили за целог времена Абд ел Маликове владавине, при чему је 695. заузета Картагина, а до 705. цела северна обала Африке (са изузетком Сеуте) стављена под арапско-муслиманску власт.
Године 692. је угушио устанак у Хеџасу, који је предводиоводио Абд ибн ел Зубајр, при чему су његове трупе, које је водио Ел Хаџаџ ибн Јусуф, опселе и заузеле Меку. Нешто касније је угушен устанак у данашњем Ираку, а Ел Хаџаџове трупе су одатле кренуле на данашњи Туркестан који је великим делом стављен под арапско-муслиманску контролу.
Абд ел Малик је последње године живота провео у релативном миру па је могао да се посветити унутрашњим реформама. Од њих је најважнија било увођење арапског као службеног језика у целом Калифату. Осим тога је увео нову поштанску службу, па је, у настојању да поправи оштећења Кабе у борбама, увео обичај да се прекрива свилом. Најпознатији је, међутим, по томе што је да се у Јерусалиму сагради Куполу на стени.
Наследио га је син Ел Валид I, а још три његова су касније такође постали калифи.
Ибн Халдун је у 14. веку је описао Абд ел Малика као једног од највећих и најуспешнијих муслиманских владара.
Референце
уредиЛитература
уреди- Bacharach, Jere L. (1996). Necipogulu, Gulru, ур. Muqarnas - An Annual on the Visual Culture of the Islamic World (Illustrated изд.). BRILL. ISBN 978-90-04-10633-8.
- le Strange, Guy (1890), Palestine Under the Moslems: A Description of Syria and the Holy Land from A.D. 650 to 1500, Committee of the Palestine Exploration Fund, London
- Muhammad ibn Jarir al-Tabari v. 21 "The Victory of the Marwanids," transl. Michael Fishbein, SUNY, Albany, 1990; v.22 "The Marwanid Restoration," transl. Everett K. Rowson, SUNY, Albany, 1989; v. 23 "The Zenith of the Marwanid House," transl. Martin Hinds, SUNY, Albany, 1990.
- John Bagot Glubb The Empire of the Arabs, Hodder and Stoughton, London, 1963
Спољашње везе
уреди- Reynolds, Francis J., ур. (1921). „Abdal-Malek”. Collier's New Encyclopedia. New York: P.F. Collier & Son Company.