Aвион В-55" је лаки спортско туристички авион мешовите конструкције пројектован и направљен у аероклубу "Загреб" 1955. године.(касније Аеротехнички завод у Загребу)[1].

Авион В-55

Спортско-туристички авион В-55
Спортско-туристички авион В-55

Општи подаци
Намена обука пилота, тренажа и вуча једрилица
Посада 2
Порекло  ФНР Југославија
Произвођач Аероклуб "Загреб" (Аеротехнички завод Загреб)
Пробни лет април 1959.
Уведен у употребу 1960.
Повучен из употребе 23.07.1998.
Статус Музејски примерак
Први оператер Аероклуб "Загреб"
Број примерака 1+3
Димензије
Дужина 6,80 m
Распон крила 11,00 m
Површина крила 11,00 m²
Маса
Празан 372,5 kg
Нормална полетна 600,5 kg
Погон
Мотори Walter Minor
Број мотора 1
Физичке особине
Клипноелисни мотор 1 х Walter Minor 4/III
Снага КЕМ-а 77 kW
Снага КЕМ-а у кс 105 кс
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 194 km/h
Економска брзина 146 km/h
Макс. брзина на H0 194 km/h
Долет 341 km
Плафон лета 5.230 m
Брзина пењања 252 m/min
F16 Flight Icon.pngПортал Ваздухопловство

Пројектовање и развојУреди

При крају 1955. године група ентузијаста чланова Аероклуба "Загреб" (Кмох, Вајић и Лисовац) дошла је на идеју да саграде лаки спортски авион за личну употребу. Иако су услови за то били готово немогући ова идеја је поджана у Аероклубу који је имао слична искуства са изградњом Ултралаког авиона ЦА-51 1952. године. Чланови клуба су желели да планирани авион са својим карактеристикама, пре свега задовољи потребе чланова клуба. Овај задатак је поверен младом конструктору инж. Борису Вајићу и његовим сарадницима и тако је почео рад на авиону који је добио назив В-55 (В-Вајић и 55 као година рада на пројекту). Авион В-55 је замишљен као лаки двосед, намењен за почетну обуку пилота у моторном летењу, њихову тренажу, бацање падобранаца и за аеро вучу једрилица. Усвојна концеција је била: једномоторни висококрилац са подупртим крилима, двоседи авион (тандем распоред седишта) са дуплим командама и фиксним неувлачећим стајним трапом. При извођењу конструкције морало се водити рачуна са технолошким ограничењима авио радионице Аероклуба која је изградила овај авион.

Већ следеће 1956. године разрађни планови и цртежи су предати радионици Аероклуба "Загреб" која је уз тешкоће, које су се одразиле да дужину извођења овог пројекта прионуо на израду авиона. Авион је завршен крајем лета 1958. године и тад почиње административна процедура око добијања пловидбене дозволе. После отклањања свих недостатака које је уочила Комисија Управе за цивилно ваздухопловство, заказан је први пробни лет који се одиграо 2.04.1959. године у 12 сати и 26 минута а лет је трајао укуно 10 минута. Пробни пилот је био Јелак Михајло. Након овога уследио је читав низ летова изнад аеродрома "Лучко" да би половином априла 59. уследио прелет из Загреба за Београд на завршно опитовање авиона у ВОЦ-у на аеродрому у Батајници. У ВОЦ-у је авион испитиван од 10.06. до 16.12.1959. године. Укупно је извршено 68 летова у трајању од 35,58 сати. вион је добио позитивну оцену уз препоруку да се побољша, откањањем уочених недостатака и ограничења која се односе на вучу једрилица и бацање падобранаца. Авион је регистрован као двосед и добио је регистрациону ознаку YU-CMR са домицилом у Загребу. Коришћен је за потребе Аероклуба "Загреб" а из регистра је брисан 1969. године.

Технички описУреди

Авион Авион В-55 је мешовите конструкције, труп му је од челичних цеви обложен платном. Има четворо цилиндричан, линијски, ваздухом хлађени мотор Walter Minor 4/III снаге 105KS и двокраку дрвену елису фиксног корака. Мотор му је обложен капотажом од алуминијумског лима, има лепу пространу кабину са великим стакленим површинама које омогућавају лепу прегледност пилотима. Aвион је имао класичан неувлачећи стајни трап са гуменим амортизерима и два точка опремљена гумама ниског притиска (балон гуме) напред и клавирски гумени точак на репу авиона као трећу ослону тачку авиона. Крила су ну била правоугаона са заобњеним крајевима дрвене конструкције. Имала су две рамењаче и била су обложена импрегнираним платном. Крила су била пудупрте металним упорницама. Репне површине су имале конструкцију као и крила. Хоризонтални стабилизатори су такође имали упорнице[2].

Варијанте авионаУреди

  • V-55- авион прототип и нулта серија са мотором Walter Minor 4/III (YU-CMR, CXE и CXF)
  • V-55L- авион нулте серије са мотором Lycoming O-329-A2B 112kW (YU-CXG)
  • Avala-1- прерађен авион В-55, мотор Walter Minor 4/III, смањена маса, измењена кабина (YU-ZAA)

Оперативно коришћењеУреди

Опште карактеристие ових авиона се огледају у следећем: Перформансе у лету су биле задовољавајуће, међутим, авион је био недоволјно дотеран у аеродинамичком и експлоатационом смислу а дрвени делови конструкција и платнена облога трупа и крила су утицали на скраћење века уотребе ових авиона. Први авион В-55. је почео да се користи 1960. године а последњи је брисан из регистра 23.07.1998. после пада проузрокованог због квара мотора.

Укупно је произведено 1 прототип и 3 авиона у нултој серији. Авиони су произведени у Авио радионици Аероклба "Загреб", која је касније применована у Аеротехнички завод Загреб. Сви авиони су били власништво Зракопловног савеза Хватске а корисник је био Аероклуб "Загреб".

Један од авиона В-55 у непловидбеном стању је продат 1984. године приватном лицу из Београда који је реконструисао авион, смањио му масу, извршио тоталну реконструкцију кабине, преместио главни резервоар горива и тако је настао аматерски грашен спортски авион. Овај авион је добио назив Авала-1 и регистрован је (YU-ZAA) 1991. године. Авион је интензивно коришћен све до пада 23.07.1998. године.

Сачувани примерциУреди

Рестауриран и авион В-55 се налази у депоу Техничког Музеја у Загребу али није изложен и тиме доступан јавности[3].

Земље које су користиле овај авионУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Đokić, Nebojša (april 2005). „Sportsko-turistički avion V-55”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB-Soft. 66: strana 34—38. ISSN 1450-6068. 
  2. ^ Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола. 
  3. ^ Restauracija V-55

ЛитератураУреди

  • R., V. (17. maj 1959). „Uspeh članova Aerokluba "Zagreb" - Poslednji ispit aviona V-55”. Aero svet (на језику: (језик: српски)). Beograd: Vazduhoplovni savez Jugoslavije. 183: strana 11. 
  • „Nov uspjeh Aerokluba "Zagreb" - Vajičev V-55 je poletio”. Savremena Tehnika (на језику: (језик: хрватски)). Zagreb: Glavni odbor Narodne tehnike za Hrvatsku. 5: strana. 1959. ISSN 0558-7697. 
  • Đokić, Nebojša (april 2005). „Sportsko-turistički avion V-55”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB-Soft. 66: strana 34—38. ISSN 1450-6068. 
  • Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije. 

Спољашње везеУреди