Агрипа Скептик (грч. Αγριππας; 1. век ) је старогрчки филозоф скептик, један од најзначајнијих представника античког скептицизма после Енезидема. Датуми живота и детаљи активности су непознати[1] Чак ни Секст Емпирик, који је детаљно проучавао скептичке изворе и пренео их у својим списима, зачудо, не помиње име Агрипе. Познато је да је скептик Апел имао књигу „Агрипа“, али она није сачувана.

Агрипа Скептик
Лични подаци
Датум рођењаI век
Датум смртиI век
Филозофски рад
Школа филозофијескептицизам
Интересовањафилософија

Сматра се аутором пет каснијих тропа (грчки: τροποι), који потврђују немогућност тачног сазнања. Међутим, Диоген Лаертије указује на ауторство ових пет тропа филозофима који су се ујединили око Агрипе (Диог. Л. 9 88)[2], а немогуће је рећи ко је тачно формулисао тезе – сам Агрипа или неко од његових ученика.

Ове путеве наводи Секст Емпирик у „Пироновим пропозицијама”; они су карактеристични за касни скептицизам [3]:

  • О свакој ствари о којој се расправља, и у животу и међу филозофима, постоји нерешив спор и немогуће је поуздано изабрати један од опречних судова.
  • Сваки доказ захтева доказивање на шта се ослања, и тако даље до бесконачности.
  • Перцепција било ког објекта је субјективна, па се треба уздржати од суђења о стварима као таквим.
  • Ако избегавате бесконачност доказа (тачка 2), онда ћете морати да доделите неки доказ као тачан а приори; али изјава узета на вери не може бити поуздан доказ.

Друга опција је да се докази уђу у зачарани круг; такви међузависни „докази” не могу се сматрати поузданим.

Први и трећи троп су резимеи десет оригиналних тропа апстиненције у раном скептицизму. Остала три одређују каснији развој скептицизма.

Хегел је веровао да каснијих пет тропа „означава потпуно другачију тачку гледишта и стадијум културе филозофске мисли“ од раних десет Енезидемових тропа, будући да они нису само производ рефлексије мишљења, већ „садрже у себи дијалектику која одређени концепт има у себи“.

По правилу, у историјској и филозофској литератури, Енезидем и Агрипа се сматрају представницима исте филозофске позиције – постакадемског скептицизма – и заједно се сврставају у млађе скептике.

Извори уреди

  1. ^ „Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology”. dx.doi.org. Приступљено 2024-01-17. 
  2. ^ Ramón Román-Alcalá (2021-04-28). „Diogenes Laërtius: A Moderate Skeptic in the History of Philosophy (Book IX)”. Philosophy Study. 11 (4). ISSN 2159-5313. doi:10.17265/2159-5313/2021.04.005. 
  3. ^ Kirwan, Christopher (1995). „Sextus Empiricus - J. Annas, J. Barnes: Sextus Empiricus: Outlines of Scepticism. Pp. xviii+249. Cambridge: Cambridge University Press, 1994. Cased, £32/$54.95 (Paper, £10.95/$15.95).”. The Classical Review. 45 (2): 252—253. ISSN 0009-840X. doi:10.1017/s0009840x0029358x.