Адарназ II од Иберије

Адарназ II, члан династије Хосроиди, био је председавајући привц Иберије (Картли, источна Грузија) од око 650. до 684/685. године. Он је, претпоставља се, иберијски патрициј који се помиње у писму Анастазија Апокрисиарија око 660. године, а које се односи на мучеништво Максима Исповедника, и принц Нерзес чија се побуна против Арапа налази у извештајима јерменског хроничара Ованеса Драсханакертција.[1]

Адарназ II
ДинастијаХосроидска династија
ОтацСтефан II од Иберије
Периодc. 650–684/5
ПретходникСтефан II од Иберије
НаследникГуарам II од Иберије

Адарназ је наследео свог оца Стефана II и владао је као вазал Калифата. Међутим 681/682. године, придружио се јерменским и албанским принчевима у општем устанку против арапске хегемоније. Одолевао је арапским насртајима три године, док се Хазари нису укључили у борбу. Адарназ/Нерзес је убијен, а Арапи су поставили Гуарама II, из ривалске Гуарамидске династије, за владара Иберије.[2]

Спољашна камена табла на фасади цркве светог Крста у Мцхети, наводи главне градиоце цркве: Стефана патриција, Деметријуса хипатоса и Адарназа хипатоса, које традиционални грузијски научници изједначавају са Стефаном I (сином Гуарама I), Деметриусом (братом Стефана I) и Адарназом I. Међутим, по Кирилу Туманофу, та тројица су идентификована као Стефан II, Деметриус (брат Стефана I) и Адарназ II.[3]

Имао је сина Стефана.

РеференцеУреди

  1. ^ Toumanoff 1963, стр. 398.
  2. ^ Suny 1994, стр. 26–27
  3. ^ Rapp 2003, стр. 344.

ЛитератураУреди