Алкибијад је био атински државник и војсковођа,[1] који је својим опортунизмом и жељом за влашћу допринео атинском поразу у Пелопонеском рату (431. п. н. е. до 404. п. н. е.).[2]

Алкибијад
Alcibiades.jpg
Лични подаци
Датум рођења450. п. н. е.
Место рођењаАтина,
Датум смрти404. п. н. е.
Место смртиФригија, Ахеменидско царство

Рођен је око 450. п. н. е. у Атини, a умро је 404. п. н. е. у Мелиси (Melissa), Мала Азија, данашња Анадолија у западној Турској. Потицао је из велике и отмене атинске фамилије.[3] Са мајчине стране био је Алкмеониде (једна стара аристократска фамилија у Атини).

Након смрти оца 447. п. н. е. растао је Алкибијад у кући свога стрица Перикла[1], (који је такође био државник), где је понекад био подучаван од стране Сократа. Након смрти Клеона пробио се у сам врх радикалних демократа и водио политику која је имала за циљ да изолује Спарту.

Његов политички противник био је Никија, који је након смрти Периклеа преузео вођство десничарских демократа и који се у Пелопонеском рату трудио да успостави мир између Атине и Спарте склапањем уговора, по њему названим „Никијски мир“. Алкибијаду је успело да наговори Атињане ипак да одустану од тог уговора.[4]

Године 415. п. н. е. креће Алкибијад у такозвану „Сицилијанску експедицију" против Сиракузе, која се завршила поразом атинске војске, што доводи до преокрета у Пелопонеском рату, у корист Спарте.[5] Након једног злочина над кипом бога Хермеса, који се вероватно лажно приписује Алкибијаду, морао је да побегне за Спарту.

Спартанцима издаје ратни план Атињана и потпомаже у стварању савеза између Спарте и Сиракузе, који су тако удружени победили Атину.

У Атини је за ту издају осуђен у бекству на смртну казну, а сва његова имовина је заплењена. Поново се помирио са Атином и више пута је постављан на врх атинске војске. Већ 411. п. н. е. побеђује Спартанаце код Абидоса.

Након тога, 407. п. н. е. враћа се назад за Атину, где је дочекан са великим одушевљењем и ослобођен свих оптужби, па је чак и поново проглашен за вођу атинске војске.

Следеће године, 406. п. н. е., након једног пораза војске против Персије у његовом одсуству, a под вођством његовог заменика, поново је протеран и повлачи се на своје имање у Тракији. Касније бежи од Спартанаца за Персију, да би 404. п. н. е. по налогу Спарте био и убијен.

РеференцеУреди

  1. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 35. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ ALKIBIJAD. Bukefal E.O.N. 2015. ISBN 978-86-89107-28-9. 
  3. ^ Plato, Alcibiades 1, 103a.
  4. ^ P.B. Kern, Ancient Siege Warfare, 151.
  5. ^ A. Vlachos, Thucydides' Bias, 59 &c.

ЛитератураУреди

  • Atherton, Gertrude (2004). The Jealous Gods. Kessinger Publishing Co. ISBN 978-1-4179-2807-1. 
  • Benson, E.F. (1929). The Life of Alcibiades: The Idol of Athens. New York: D. Appleton Co. ISBN 978-1-4563-0333-4. 
  • Bury, J.B.; Meiggs, Russell (1975). A History of Greece (4th изд.). New York: St. Martin's Press. 
  • Bury, J.B.; Cook, S.A.; Adcock, F.E., ур. (1927). The Cambridge Ancient History. 5. New York: Macmillan. 
  • Chavarria, Daniel (2005). The Eye Of Cybele. Akashic Books. ISBN 978-1-888451-67-2. 
  • Forde, Steven (1989). The Ambition to Rule Alcibiades and the Politics of Imperialism in Thucydides. Ithaca, NY: Cornell University Press. 
  • Green, Peter (1967). Achilles his Armour . Doubleday. 
  • Henderson, Bernard W. (1927). The Great War Between Athens and Sparta: A Companion to the Military History of Thucydides. London: Macmillan. 
  • Hughes-Hallett, Lucy (2004). Heroes: A History of Hero Worship. Alfred A. Knopf, New York. ISBN 1-4000-4399-9.
  • Meiggs, Russell (1972). The Athenian Empire. Oxford: Clarendon Press. 
  • Pressfield, Steven (2000). Tides of War: A Novel of Alcibiades and the Peloponnesian War. Doubleday, New York. ISBN 0-385-49252-9.
  • Robinson, Cyril Edward (1916). The Days of Alkibiades. E. Arnold. 
  • Romilly de, Jacqueline (1997). Alcibiade, ou, Les Dangers de l'Ambition (in French). LGF. ISBN 978-2-253-14196-9. 
  • Stuttard, David (2018). Nemesis: Alcibiades and the Fall of Athens.. . Harvard University Press. ISBN 9780674660441. 
  • Sutcliff, Rosemary (1971). Flowers of Adonis. Hodder & Stoughton Ltd. ISBN 978-0-340-15090-0. 

Примарни извориУреди

Секундарни извориУреди

Спољашње везеУреди

Биографски текстови
Текстови и анализе