Амонићани, Амонци, Амонити (хебр. עַמּוֹן) библијски су народ који је живео на источној обали реке Јордана до граница Арабије (у Јордану). Воде порекло од Лотовог сина Амона. Водили су честе и жестоке борбе с Јеврејима.[1][2][3][4]

Остаци амонитског утврђења

Њихово царство трајало је од 10. века п. н. е. до 332. п. н. е. Главни град је био Рабат-Амон (сада Аман). Били су идолопоклоници. Главно божанство био им је Молох, коме су полагали и људске жртве.

Према Библији, Амонци су потомци Амона (Постанак 19: 30-38). Владали су земљама преко Јордана осамнаест година, и затим су прешли и преко Јордана.

Са Јеврејима су били у непријатељству и сталним сукобима. Помогли су Асирцима у уништењу Израиљског царства (720. п. н. е.), Халдејаца, у рушењу Јудеје (598. п. н. е.) (Цар 24:. 2). Даље, Амонци су међу непријатељским народима, који су се противили обнови Јерусалима (585. п. н. е.) по повратку Јевреја из Вавилона (Нех 4:. 7). Борили су се са Јеврејима и у време браће Макавеја (1Мак 1:. 6). Помињу се и у 2. веку п. н. е. више пута у Мишни и списима Јустина Мученика 272. п. н. е. Након тога име Амонаца нестаје из историје.

Референце уреди

  1. ^ Ancient Texts Relating to the Bible: Amman Citadel http://www.usc.edu/dept/LAS/wsrp/educational_site/ancient_texts/Citadel.shtml Архивирано на сајту Wayback Machine (26. новембар 2010) University of Southern California]
  2. ^ November 2010
  3. ^ MacDonald & Younker 1999
  4. ^ Levy 1998, стр. 399

Литература уреди