Ананда
Ананда је био верни Будин пратилац последњих двадесет пет година његова живота и један од најистакнутијих ученика.[1]
Захваљујући Ананди, речи Будиних беседа сачуване су са приличном тачношћу. Израз „овако сам чуо“ (пали: Evaṃ me sutaṃ) која стоји на почетку многих Будиних говора забележених у Пали канону, се приписује Ананди.[2]
Његово име би се могло превести као „Радован“, прозван тако јер је донео радост својим сродницима.[2]
Биографија
уредиПриступање заједници
уредиКао припадник клана Сакја и најближи Будин нећак, Ананда је приступио будистичком реду (сангхи) друге године након што је Буда почео да проповеда своје учење. Од самог почетка, Ананда је био блиско повезан са Будом; током последњих двадесет пет година његовог живота лично га је дворио. Ананда се сагласио да обавља ту функцију под условом да од тог положаја нема никакве личне користи или предности, тако да нико не би могао да приговори његовим побудама - његово дворење било је искључиво израз личне привржености[2]. Ананда је осујетио Девадатину заверу, коју је овај сковао с намером да усмрти Буду. Ананда је такође био изузетно близак пријатељ Сарипуте, Будиног главног ученика. Буда му је поверавао и задатак подучавања, и назначивши главне црте, препуштао би Ананди да слушаоцима одржи читаво излагање, након чега је често хвалио његов дар запажања и проницљивост.
Пријем жена у заједницу
уредиАнанда се нарочито залагао за равноправност жена[2]. Будина маћеха, Пађапати Готами, предочила му је захтев да се женама допусти приступање Реду, што је Буда испрва одбио. Када је Ананда видео да се жена расплакала због таквог одговора, замолио је Буду у име жена да буду примљене. Пошто је Буда поновио своје одбијање, Ананда га је упитао да ли су жене кадре да постигну циљ будистичког пута. Буда му је одговорио да јесу, на шта је Ананда поновио своју молбу да им се допусти приступање реду, под посебним условима. Буда је тада пристао, али уз предвиђање да ће уз примање жена будистички ред постојати упола краће него што би то иначе био случај.
Први будистички сабор
уредиАнанда је био уз Буду у тренутку његовог преминућа.
После Будине смрти, његов је наследник постао Махакашјапа, a не верни ученик и секретар Ананда који, обзиром да је двадесет година био у директној служби Пробуђеног, никада није имао слободног времена да усаврши медитацију да би постао архат.[3] Када је Махакашјапа позвао архате на Сабор монаха у Рађагахи, Ананда није у то био укључен.[3] Неколико месеци после Будине смрти, на првом будистичком сабору окупили су се најистакнутији ученици да би по сећању рецитовали учитељеве говоре којима су присуствовали и тако одредили шта се сматра аутентичним учењем.
Ананда се појавио на Сабору, рецитујући изреке (сутре) док је други ученик, Упали, долазећим генерацијама пренео правила дисциплине (винаја) која је научио од Буде.[3] Као неко ко је по природи свог положаја био непрекидно уз Буду, Ананда је дао највећи допринос овом консолидовању Канона, а посебно Сута питаке, захваљујући својој невероватној моћи памћења. Рецитујући неки говор, као потврду да му је лично присуствовао и тако свом казивању дао печат аутентичности, започињао га је управо речима: „Овако сам чуо”. Од тада до данас ова реченица у пали канону јесте симбол и најава истинског Будиног учења.[1]
На истом сабору, Ананду су оптужили да је пропустио да од Буде дозна које мање битне прописе монаси по потреби могу да опозову (Д.II, 154), да Буди није упутио захтев да живи још једну калпу (Д. II, 115) и да је беспотребно наговарао Буду да допусти женама приступ у ред (Вин. II, 253). Он им је одговорио да те поступке не сматра грешкама, али ће их као такве признати из поштовања према својој сабраћи монасима.[2]
Смрт
уредиСматра се да Ананда за време Будиног живота није достигао циљ арахантства, већ тек након Будине смрти. Ананда је своје последње године провео у проповедању, подучавању, бодрењу и предвођењу млађих монаха.
Анандина смрт се не помиње у Пали канону, али кинески ходочасник Фа Хсиен бележи предање да је Ананда издахнуо на међуречју између поседа Ађатасатуа, краља Магадхе, и поглавара Весалија, па су две стране поделиле његов пепео и подигле четије за похрањивање његових посмртних остатака[2].
Види још
уредиРеференце
уредиЛитература
уреди- Елијаде, Мирча (1996). Водич кроз светске религије. Београд: Народна књига.
- Ling, Trevor (1998). Rečnik budizma. Beograd: Geopoetika. ISBN 978-86-83053-14-8.
- Kembridžova ilustrovana istorija religije. Novi Sad: Stylos. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6.
- Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd.
- Ambros, Barbara R (27. 6. 2016), „A Rite of Their Own: Japanese Buddhist Nuns and the Anan kōshiki”, Japanese Journal of Religious Studies, 43 (1): 207—50, doi:10.18874/jjrs.43.1.2016.207-250
- App, Urs (2011), Richard Wagner and Buddhism, UniversityMedia, ISBN 978-3-906000-00-8
- Bareau, André (1979), „III. La composition et les étapes de la formation progressive du Mahàparinirvânasûtra ancien” [3. The Composition and the Episodes of the Progressive Formation of the ancient Mahāparinirvānasūtra], Bulletin de l'Ecole française d'Extrême-Orient (на језику: француски), 66 (1): 45—103, doi:10.3406/befeo.1979.4010
- Baruah, Bibhuti (2000), Buddhist Sects and Sectarianism (PDF), Sarup & Sons, ISBN 9788176251525, Архивирано из оригинала (PDF) 14. 9. 2018. г.
- Buswell, Robert E. Jr.; Lopez, Donald S. Jr. (2013), Princeton Dictionary of Buddhism (PDF), Princeton University Press, ISBN 978-0-691-15786-3, Архивирано из оригинала (PDF) 12. 06. 2018. г., Приступљено 15. 03. 2019
- Clasquin, Michel (1. 3. 2013), „On the Death of the Charismatic Founder: Re-viewing Some Buddhist Sources”, Journal for the Study of Religions and Ideologies, 12: 3—18, ISSN 1583-0039, Архивирано из оригинала 8. 9. 2018. г.
- Davidson, R.M. (1990), „An Introduction to the Standards of Scriptural Authenticity in Indian Buddhism” (PDF), Chinese Buddhist Apocrypha, стр. 291—325, Архивирано (PDF) из оригинала 18. 9. 2018. г.
- Filigenzi, Anna (2006), „Ananda and Vajrapāṇi: An Inexplicable Absence and a Mysterious Presence in Gandhāran Art” (PDF), Ур.: Brancaccio, Pia; Behrendt, Kurt, Gandhāran Buddhism: Archaeology, Art, and Texts, University of British Columbia Press, стр. 270—85, ISBN 978-0-7748-1080-7, Архивирано (PDF) из оригинала 18. 8. 2018. г.
- Findly, Ellison Banks (септембар 1992), „Ānanda's Hindrance: Faith (saddhā) in Early Buddhism” (PDF), Journal of Indian Philosophy, 20 (3): 253—73, doi:10.1007/BF00157758, Архивирано из оригинала (PDF) 17. 09. 2018. г., Приступљено 15. 03. 2019
- Findly, Ellison Banks (2003), Dāna: Giving and Getting in Pāli Buddhism, Motilal Banarsidass Publishers, ISBN 9788120819566
- Freedman, Michael (јун 1977), The Characterization of Ānanda in the Pāli Canon of the Theravāda: A Hagiographic Study (PhD thesis), McMaster University
- Gethin, Rupert (2001), The Buddhist Path to Awakening (PDF) (2nd. изд.), Oneworld Publications, ISBN 978-1-85168-285-0, Архивирано из оригинала (PDF) 14. 09. 2018. г., Приступљено 15. 03. 2019
- Hansen, Anne (2008), „Modernism and Morality in Colonial Cambodia” (PDF), Ур.: Kent, Alexandra; Chandler, David, People of Virtue: Reconfiguring Religion, Power and Moral Order in Cambodia Today, Nordic Institute of Asian Studies, стр. 35—61, ISBN 978-87-7694-036-2, Архивирано (PDF) из оригинала 24. 8. 2018. г.
- Harvey, Peter (2013), An Introduction to Buddhism: Teachings, History and Practices (PDF) (2nd изд.), New York: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-85942-4, Архивирано из оригинала (PDF) 12. 06. 2018. г., Приступљено 15. 03. 2019
- Hinüber, O. von (5. 11. 2007), „The Advent of the First Nuns in Early Buddhism” (PDF), Indogaku Chibettogaku Kenkyū [Journal of Indian and Tibetan Studies], Association for the Study of Indian Philosophy: 222—37, ISSN 1342-7377, Архивирано из оригинала (PDF) 10. 09. 2018. г., Приступљено 15. 03. 2019
- Hirakawa, Akira (1993), A History of Indian Buddhism: From Śākyamuni to Early Mahāyāna (PDF), Motilal Banarsidass Publishers, ISBN 9788120809550, Архивирано из оригинала (PDF) 11. 09. 2015. г., Приступљено 15. 03. 2019
- Jaini, P.S. (2001), Collected Papers on Buddhist Studies (PDF), Motilal Banarsidass Publishers, ISBN 978-81-208-1776-0
- Keown, Damien (2004), A Dictionary of Buddhism, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-157917-2
- Lamotte, Etienne (1988) [1958], Histoire du Bouddhisme Indien, des origines a l'ere Saka [History of Indian Buddhism: From the Origins to the Śaka Era] (PDF) (на језику: француски), Université catholique de Louvain, Institut orientaliste, ISBN 978-90-6831-100-6, Архивирано (PDF) из оригинала 15. 2. 2015. г.
- Lamotte, Étienne (2005) [1984], „The Assessment of Textual Authenticity in Buddhism” (PDF), Ур.: Williams, Paul, Buddhism: Critical Concepts in Religious Studies, 1: Early History in South and Southeast Asia, Routledge, стр. 188—98, ISBN 978-0-415-33227-9, Архивирано из оригинала (PDF) 20. 10. 2015. г., Приступљено 15. 03. 2019
- Lopez, Donald S. Jr. (2017), Hyecho's Journey: The World of Buddhism, University of Chicago Press, ISBN 978-0-226-51806-0
- MacQueen, Graeme (2005) [1981–2], „Inspired Speech in Early Mahāyāna Buddhism” (PDF), Ур.: Williams, Paul, Buddhism: Critical Concepts in Religious Studies, 3: The Origins and Nature of Mahāyāna Buddhism, Routledge, стр. 312—43, ISBN 978-0-415-33229-3, Архивирано из оригинала (PDF) 20. 10. 2015. г., Приступљено 15. 03. 2019
- Malalasekera, G.P. (1960), Dictionary of Pāli Proper Names, 1, Pali Text Society, OCLC 793535195
- Mukherjee, B. (1994), „The Riddle of the First Buddhist Council – A Retrospection”, Chung-Hwa Buddhist Journal, 7: 452—73, Архивирано из оригинала 17. 9. 2018. г.
- Norman, K. R. (1983), Pāli Literature: Including the Canonical Literature in Prakrit and Sanskrit of all the Hīnayāna Schools of Buddhism (PDF), Harrassowitz, стр. 8, ISBN 978-3-447-02285-9
- Ohnuma, Reiko (децембар 2006), „Debt to the Mother: A Neglected Aspect of the Founding of the Buddhist Nuns’ Order”, Journal of the American Academy of Religion, 74 (4): 861—901, doi:10.1093/jaarel/lfl026
- Olson, Carl (2005), The Different Paths of Buddhism: A Narrative-Historical Introduction, Rutgers University Press, ISBN 978-0-8135-3778-8
- Powers, John (2007), Introduction to Tibetan Buddhism, Shambhala Publications, ISBN 978-1-55939-835-0
- Prebish, Charles S. (2005) [1974], „Review of Scholarship on Buddhist Councils” (PDF), Ур.: Williams, Paul, Buddhism: Critical Concepts in Religious Studies, 1: Early History in South and Southeast Asia, Routledge, стр. 224—43, ISBN 978-0-415-33227-9, Архивирано из оригинала (PDF) 20. 10. 2015. г., Приступљено 15. 03. 2019
- Ray, Reginald A. (1994), Buddhist Saints in India: A Study in Buddhist Values and Orientations (PDF), Oxford University Press, ISBN 978-0-19-507202-0, Архивирано (PDF) из оригинала 17. 9. 2018. г.
- Shaw, Sarah (2006), Buddhist Meditation: An Anthology of Texts from the Pāli Canon (PDF), Routledge, ISBN 978-0-415-35918-4, Архивирано из оригинала (PDF) 11. 09. 2018. г., Приступљено 15. 03. 2019
- Strong, John S. (1994), The Legend and Cult of Upagupta: Sanskrit Buddhism in North India and Southeast Asia, Motilal Banarsidass Publishers, ISBN 9788120811546
- Tsukamoto, K. (1963), „Mahākaśyapa's Precedence to Ānanda in the Rājagṛha Council”, Indogaku Bukkyogaku Kenkyu [Journal of Indian and Buddhist Studies], 11 (2): 824–817[sic], Архивирано из оригинала 21. 9. 2018. г.
- Wijayaratna, Mohan (1990), Buddhist monastic life: According to the Texts of the Theravāda Tradition (PDF), Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-36428-7, Архивирано из оригинала (PDF) 20. 09. 2018. г., Приступљено 15. 03. 2019
- Witanachchi, C. (1965), „Ānanda”, Ур.: Malalasekera, G. P.; Weeraratne, W. G., Encyclopaedia of Buddhism, 1, Government of Sri Lanka, OCLC 2863845613[мртва веза]
- Bigandet, Paul Ambrose (1858). The life or legend of Gaudama, the Budha of the Burmese, with annotations, Rangoon: Pegu Press vol. 1, vol. 2
Спољашње везе
уреди- Talk about Ānanda given by Singaporean Buddhist teacher Sylvia Bay, in 2008
- Ānanda: Guardian of the Dhamma by Hellmuth Hecker, accounts from the Pāli Canon, archived from the original on 26 September 2018