Анкета или упитник је техника прикупљања података и обавештења који се примењује у друштвеним наукама.[1] Спроводи се тако што већи број испитаника (који чине узорак) одговара на питања у вези са неким строго одређеним проблемом или појавом.[2]

Анкета у папирној форми која тек треба да се попуњава од стране испитаника.

Термином анкета су обухваћени новинарски жанрови (новинска, радио и телевизијска анкета), књижевна анкета (званичне изјаве компетентних личности о једном питању из области књижевности) и анкета уопште, којом се у науци означава метод прикупљања чињеница.

Анкета у научне сврхе

уреди

Анкетни лист са прецизним питњима се доставља испитаницима који одговарају на питања из разних области (културе, умјетности, политике и сл.) Резултати анкете се анализирају и на основу њих се извлаче закључци. Анкета у научне сврхе значи скуп изјава, ставова, мишљења више учесника компетентних да пруже одговоре на конкретно постављено питање.

Књижевна анкета

уреди

Книжевна анкета је метод којим се прикупљају стручна мишљења више учесника на конкретно постављено питање из области књижевности. Анкета као новинарски жанр - Овдје се говори о новинској, радио и телевизијској анкети и сваки од њих то ради на другачији начин. Оно што је заједничко јесте постављање једног питања те циљ да се дође до одређених резултата.[1]

Новинска анкета

уреди

Аутор новинске анкете је новинар. Он одабире тему и из ње извлачи питање јер од квалитетно постављеног питања углавном зависи квалитетан одговор. Новинар одређује испитанике (методом случајног или циљаног избора) а затим одговоре анализира и систематизује да би добио објективан закључак. Новинска анкета би се могла подијелити на три дијела: Уводни дио (Ту се обично у двије, три реченице наводи циљ анкете, тема и неки подаци о испитаницима), Други пасус (саопштава резултате, оцијене, ставове и мишљења.) и закључак (јасан и концизан закључак анкете).

Радио анкета

уреди

Анкета се врши постављањем једног питања гдје се одговори биљеже тонским снимачем који се у студију обрађују. Радио анкета умјесто наслова има најаву а њу саопштава спикер или водитељ емисије, никако аутор анкете. Питање се чује само са првим анкетираним, док се сљедећи одговори пуштају без питања.

Телевизијска анкета

уреди

Учесници анкете и њихови одговор те резултат анкете се представљају сликом и рјечју. ТВ анкета се може монтирати у студију а може бити и директна, блиц, са терена. Најава ТВ анкете мора бити кратка и ефектна а саопштава је водитељ или уредник док питање чујемо од аутора анкете, односно оног ко ради анкету. Аутор анкете се прикаже само са првим анкетираним док касније се приказују само испитаници.[3]

Извори

уреди
  1. ^ а б Стамболић, Милош, ур. (1986). Речник књижевних термина. Београд: Нолит. стр. 26. ISBN 86-19-00635-5. 
  2. ^ Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
  3. ^ Славковић, Душан (1981). Бити новинар. Београд: Радничка штампа Београд. ISBN (Broš.). 

Спољашње везе

уреди