Отворите главни мени
Анкета у папирној форми која тек треба да се попуњава од стране испитаника.

Анкета или упитник је техника прикупљања података и обавештења који се примењује у друштвеним наукама. Спроводи се тако што већи број испитаника (који чине узорак) одговара на питања у вези са неким строго одређеним проблемом или појавом.[1]

Термином анкета су обухваћени новинарски жанрови (новинска, радио и телевизијска анкета), књижевна анкета (званичне изјаве компетентних личности о једном питању из области књижевности) и анкета уопште, којом се у науци означава метод прикупљања чињеница.

Анкета у научне сврхеУреди

Анкетни лист са прецизним питњима се доставља испитаницима који одговарају на питања из разних области (култире, умјетности, политике и сл.) Резултати анкете се анализирају и на основу њих се извлаче закључци. Анкета у научне сврхе значи скуп изјава, ставова, мишљења више учесника компетентних да пруже одговоре на конкретно постављено питање.

Књижевна анкетаУреди

Книжевна анкета је метод којим се прикупљају стручна мишљења више учесника на конкретно постављено питање из области књижевности. Анкета као новинарски жанр - Овдје се говори о новинској, радио и телевизијској анкети и сваки од њих то ради на другачији начин. Оно што је заједничко јесте постављање једног питања те циљ да се дође до одређених резултата.

Новинска анкетаУреди

Аутор новинске анкете је новинар. Он одабире тему и из ње извлачи питање јер од квалитетно постављеног питања углавном зависи квалитетан одговор. Новинар одређује испитанике (методом случајног или циљаног избора) а затим одговоре анализира и систематизује да би добио објективан закључак. Новинска анкета би се могла подијелити на три дијела: Уводни дио (Ту се обично у двије, три реченице наводи циљ анкете, тема и неки подаци о испитаницима), Други пасус (саопштава резултате, оцијене, ставове и мишљења.) и закључак (јасан и концизан закључак анкете).

Радио анкетаУреди

Анкета се врши постављањем једног питања гдје се одговори биљеже тонским снимачем који се у студију обрађују. Радио анкета умјесто наслова има најаву а њу саопштава спикер или водитељ емисије, никако аутор анкете. Питање се чује само са првим анкетираним, док се сљедећи одговори пуштају без питања.

Телевизијска анкетаУреди

Учесници анкете и њихови одговор те резултат анкете се представљају сликом и рјечју. ТВ анкета се може монтирати у студију а може бити и директна, блиц, са терена. Најава ТВ анкете мора бити кратка и ефектна а саопштава је водитељ или уредник док питање чујемо од аутора анкете, односно оног ко ради анкету. Аутор анкете се прикаже само са првим анкетираним док касније се приказују само испитаници. [2]

ИзвориУреди

  1. ^ Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
  2. ^ Славковић, Душан (1981). Бити новинар. Београд: Радничка штампа Београд. ISBN (Broš.). 

Спољашње везеУреди