Антигона (опера)

Антигона (Αντιγόνη/Antigóni) је опера у два чина Микиса Теодоракиса (Μίκης Θεοδωράκης) посвећена Винћенцу Белинију.

ЛибретоУреди

Микис Теодоракис према Софокловој драми „Антигона“ и мотивима драма „Едип у Колону“ (Софокле), „Седморица против Тебе“ (Есхил) и „Феничанке“ (Еурипид)

ПраизведбаУреди

7. октобар 1999, Атина

Ликови и улогеУреди

Антигона
(Αντιγόνη)
кћи Едипова сопран
Едип
(Οιδίπους)
краљ Тебе бас
Етеокле
(Ετεοκλής)
Едипов син баритон
Полиник
(Πολυνείκης)
Едипов син баритон
Јокаста
(Ιοκάστης)
жена (и мајка) Едипова, мајка Антигоне, Етеокла и Полиника мецосопран
Креонт
(Κρέοντας)
краљ Тебе након смрти Едипа, брат Јокасте баритон
Хемон
(‘Αιμόνας)
његов син и Антигонин заручник тенор
Хоровођа
(Κορύφαιος)
бас-баритон
Старци
(Γέροντες)
мушки хор 6-8 баритона/баса
Жене Тебе
Грађани Тебе
хор сопрани и алти
мешовити хор

СадржајУреди

Едипов син Етеокле заузима престо и краљевска обележја Тебе док његов брат Полиник бежи из земље. Едип напушта град са својом ћерком Антигоном, али пре тога критикује Тебанце због самоиздаје и предаје града. Етеокле долази, спреман за борбу са својим братом који опседа град. Јокаста, њихова мајка, очајнички покушава да смири завађену браћу. Она не успева, браћа убијају један другог и Јокаста извршава самоубиство.

Након смрти Етеокла, на престо Тебе долази Креонт. Антигона је у дубокој жалости. Креонт даје Етеоклу државну сахрану, док Полиника оставља несахрањеног, изложеног стрвинарима и распадању. Ко прекрши овај закон, прети му смрт. Антигона ипак покуша да сахрани брата према обичајима, ухапшена је и осуђена према Креонтовом нечовечном закону. Хемон, његов син и Антигонин заручник, залуд покушава да убеди оца да је поштеди. Када овај то одбије, Хемон одлучује да умре са Антигоном.