Тенор

Тенор (лат. tenere — држати) је највиши мушки глас у модалном регистру, тј. вокални регистар најчешће коришћен у певању и говорењу. Налази се изнад баритона.

Типични тенор глас има распон од Ц-а једну октаву испод средњег Ц-а (261,6 Hz) до Ц-а једну октаву изнад средњег Ц-а (523,2 Hz). У хорској музици, тенор је други најнижи глас, изнад баса и испод алта и сопрана. С обзиром да је прави тенорски глас редак, понекад виши баритони или ниже алте певају тенорску улогу.

У опери

Има више врста тенора. У класичној музици, тенорски глас одређен је по вокалном распону, вокалној боји, вокалној тежини, теситури, тј. распону где је глас најприроднији и најлакше га је произвести, вокалној резонанци, и местима измене у гласу (passaggio). Наведене гласовне особине употребљавају се у оцењивању врсте сваког вокалног распона, не само тенора.

Врсте тенора

• Лирски
• Драмски
• Колоратурни
• Спинто
• Контра
• Баритонални

Најпознатије тенорске улоге

• Отело „ Отело
• Војвода од Монтаве „ Риголето
• Канио „ Пајаци
• Лорис „ Федора
• Габриел (оперета) „ Слепи миш