Антиепилептик

Антиепилептици (Антиконвулсанти) су лекови који се користе у лечењу епилепсије.^[1] ^[2] До данас је познат велики број супстанци које су након адекватних клиничких студија заузеле своје место у палети лекова против епилепсије. Међу најчешће коришћеним лековима налазе се фенобарбитон, валпроинскаа киселина и њени соли валпроати, карбамазепин, примидон, клобазам и други. У последњој декади дведесетог века на фармацеутском тржишту су се појавили тзв. нови антиепилептици који по својој ефикасности не премашују своје претходнике, али имају значајније мање нежељених дејстава.

У групи нових антиепилептика налазе се ламотригин, топирамат, леветирацетам, зонисамид, прегабалин и неки ређе коришћени лекови (вигабатрин, окскарбамазепин).^[3]

Извори

^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
^ Група аутора (2006). Угрешић, Ненад, ур. Фармакотерапијски водич 3 (PDF). Београд. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 07. 2011. г. Приступљено 22. 05. 2010.
^ Група аутора (2007). Ивановић, Љиљана, ур. Регистар лекова 2008. Београд. ISSN 0354-8236.

Литература

Група аутора (2006). Угрешић, Ненад, ур. Фармакотерапијски водич 3 (PDF). Београд. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 07. 2011. г. Приступљено 22. 05. 2010.
Група аутора (2007). Ивановић, Љиљана, ур. Регистар лекова 2008. Београд.