Антоније Тодоровић
Антоније Тодоровић Шарпланинац (Призрен, 1880 — Београд , 1970), је био српски учитељ, национални представник Срба у Османском царству и члан четничке организације у Старој Србији, данашњој Македонији, за време четничке акције почетком 20. века.[1]
Биографија уреди
Родио се у (Призрену у занатлихјско-трговачкој породици. Завршио је Призренску богословију 1897. Исте године постао је учитељ у српској школи у Велесу, а од 1902. у Битољу, да би 1904. постао учитељ у српској грађанској школи у Куманову. Формирањем српске четничке организације постаје члан и водећа личност њеног одбора у Куманову.[2] Заједно са учитељем Јованом Цакићем, Лазаром Божовићем и протом Атанасијем Петровићем Ташком формирао је градски одбор српске четничке организације у Куманову током 1904. Тај одбор успостављен је у јесен 1904. године и имао је задатак да обавештава, снабдева и издржава српске чете у Кумановској кази. Када је комитет ВМРО-а убио српског проту Атанасија Петровића Ташка 14. 1. 1905. у Куманову одбор српске организације решио је да за освету убије егзархијског, односно бугарашког проту Александра на дан четрдосетодневног помена Ташку, главни организатор убиства био је Тодоровић.[3][4]
Иако је накратко био у опасности да буде ухапшен, Тодоровић је избегао затварање, али је већ 1906. морао да побегне у Србију, јер је у хартијама погинулих српских четника на Челопеку нађено његово име. У турску се враћа након Младотурске револуције и постаје је посланик за Криву Паланку и околину Прве скупштине Срба у Османском царству. Након младотурског преврата до 1912. био је управитељ српских школа за Кривопаланачку казу. Био је народни посланик у привременом народном представништву СХС 1921. године. После Првог светског рата добио је место школског надзорника у Призрену. Своје политичко деловање Тодоровић је наставио као као један од присталица Јаше Продановића и Републиканске странке. Набрајајући чланове Републиканске странке који су били блиски са Равногорским покретом др Драгољуб Јовановић је додао: „Са Дражом је био повезан и велики Србин из Призрена Анта Тодоровић.”[5] Године 1954. упутио је отворено писмо Мирославу Крлежи због кога је осуђен на три године затвора. Умро је у Београду у 91 години живота.[6]
Извори уреди
- ^ Вучетић, Биљана (2007). „Прилог за биографију Антонија Тодоровића (1880-1971)” (PDF). Историјски часопис. 55: 265-277. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 03. 2018. г. Приступљено 06. 08. 2017.
- ^ Вучетић, Биљана (2007). „Сећања Антонија Тодоровића на револуционарну акцију српског народа у Турској 1904-1914 године” (PDF). Мешовита грађа. 28: 256-305. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 10. 2015. г. Приступљено 06. 08. 2017.
- ^ С. Краков, Пламен четништва, Београд 1930, 182-190.
- ^ В. Илић, Српска четничка акција 1903-1912, Београд 2006, 48.
- ^ Јовановић, Драгољуб (1975). Људи, људи... Београд. стр. 111.
- ^ Биљана Вучетић, Српска револуционарна Организација у османском Царству на почетку 20. века, Историјски часопис 53 (2006),368-371.