Анђелко Вулетић
Анђелко Вулетић (6. фебруар 1933. — 21. октобар 2021.) био је југословенски, босанскохерцеговачки и хрватски песник, романописац, драмски писац, писац за децу, књижевни критичар и полемичар. Завршио је Филозовски факултет у Београду.[1] Добитник је (Годишње) Награде Друштва писаца Босне и Херцеговине 1965. године за збирку песама Седам вјечних питања и бројних других награда и признања.
Анђелко Вулетић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 6. фебруар 1933. |
Место рођења | Требимља, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 21. октобар 2021. |
Место смрти | Загреб, Хрватска |
Универзитет | Универзитет у Београду |
Награде | Награда Друштва песника БиХ (1961, 1965, 1973.) Шестоаприлска награда града Сарајева (1967.) |
Филозовски факултет у Београду |
Библиографија
уреди- Горко сунце (роман, 1958)
- Граматика или прогонство (пјесме, 1961)
- Једина нада (пјесме, 1962)
- Дрво с паклених врата (роман, 1963)
- Седам вјечних питања (пјесме, 1965)
- Девето чудо на истоку (роман, 1966)
- Краљица путева (пјесме, 1968)
- Змије одлазе с ону страну свијета (пјесме, 1967)
- Поезија (избор, 1971)
- Клесар Тадија Тегоба (роман за дјецу, 1973)
- Путник на своју одговорност (пјесме, 1985)
- Кад будем велик као мрав (пјесме, 1977)
- Чемпрес у завичају (избор, 1980)
- Дан хапшења Виле Вукас (роман, 1980)
- Јади младог каријериста (роман, 1984)
- Крижаљка за читање судбине (пјесме, 1985)
- Чудотворна биљка доктора Енгела (роман, 1989)
- Поправни испит (пјесме, 1989)
- Андрија Хебранг (драма, 1990)
- Миљеник партије Бухарин (драма, 1987)
- Пчела и метак (пјесме, 1995)
- Писма небеском грому (пјесме, 1996)
- Сарајево а залази сунце (пјесме, 1996)
- Тајна вечера (пјесме, 1997)
- Стријељање усташе Броза (роман, 1998)
- Изабране пјесме (1999)
Референце
уреди- ^ Mirko Marjanović: Leksikon hrvatskih književnika Bosne i Hercegovine od najstarijih vremena do danas, Matica hrvatska Sarajevo, HKD Napredak, Sarajevo, 2001.