Апеирофобија
Апеирофобија (од старогрчког:стгрч. απειρος απειρος) је фобија од бесконачности или вечности, која изазива нелагодност, а понекад и нападе панике[1].
Најчешће се јавља у адолесценцији или раније и тренутно није познато како се нормално развија током времена. Апеирофобија може бити узрокована егзистенцијалним страхом од вечног живота или заборавом након смрти. Због тога се често повезује са танатофобијом (страхом од умирања)[2]. Као и друге фобије, апеирофобија може бити повезана са стањима менталног здравља као што су анксиозни поремећаји или опсесивно-компулзивни поремећај.
Постоји врло мало истраживања о овој фобији. Упркос томе што га Америчко удружење психијатара не препознаје посебно у ДСМ-5, оно испуњава њихове критеријуме за специфичну фобију, која је врста анксиозног поремећаја. Не постоје познате методе лечења које су посебно дизајниране за лечење апеирофобије[3].
Извори
уреди- ^ Wiese, Eva; Abubshait, Aziz; Azarian, Bobby; Blumberg, Eric J. (2018-03-22). „Brain stimulation to left prefrontal cortex modulates mechanisms of social attention”. dx.doi.org. Приступљено 2024-06-25.
- ^ Muzychko, Liudmyla (2023). „PSYCHOLOGICAL RESOURCES OF THE PERSONALITY AND ITS RESILIENCY”. Social and Practical Psychology Journal (1): 28—33. doi:10.32782/psy-2023-1-5.
- ^ Bennett, Christina (2017-08-10). „Psych Intervention Affects Fear of Recurrence Among Young Survivors”. Oncology Times. 39 (15): 38—39. ISSN 0276-2234. doi:10.1097/01.cot.0000524383.82909.4d.