Арапски бројеви

(преусмерено са Арапске цифре)

Арапски бројеви[1][2] (или индо-арапски бројеви[3][4]) назив је за следећих десет цифара: 0 (нула), 1 (један), 2 (два), 3 (три), 4 (четири), 5 (пет), 6 (шест), 7 (седам), 8 (осам), 9 (девет).[а] У бројевном систему с базом 10, с тих десет цифара се може представити било који жељени број.[7]

Арапски бројеви
Дугмад за унос цифара телефона

Настанак

уреди

Хиндуском научнику Абу Машару (abu-Mas’har, + 886., родом из Балха у Хорасану, а живео је у Багдаду) који је донео на Ал Мансуров двор астрономско дело Sindhind приписује се увођење хиндуске аритметичке науке са њеним нумеричким системом (који се на арапском зове Hindi), као и увођење ознаке за нулу. G. Coedès у Bulletin School of Oriental Studies, vol. VI (1931). pp. 323—8, бележи појаву арапских бројева и нуле рано у седмом веку у Индокини много пре њихове појаве у правој Индији. И zero (нула), која је дошла у енглески из неког италијанског облика, и cipher (нула), која се појавила у енглеском око 200 година раније, долазе од ар. sifr. То је превод санскритске речи која значи празан. Према једном сиријском извору који цитира F. Nau у Joyrnal asiatique, ser. 10, viol. XVI (1910). pp. 225. и д., бројеви су били познати неком Сиријцу у манастиру у Кинасрину год. 662.

Према томе, al-Fazârijy, преводиоцу хиндуских дела, припада заслуга што је арапски свет упознао с хиндуским начином означавања бројева. Таблице Мухамеда Ал Хорезмија и Habasha al-Hâsiba (између 867. и 874) су прошириле њихову употребу свуда у арапском свету.

Међутим, арапски математичари и астрономи су били спори у прихватању овог ингениозног хиндуског проналаска. Још у једанаестом веку налазимо abu-Bakra Myhammada al-Karajija (неправилно Karkhi, (између 1019. i 1029) да пише у свом делу al-Kâfi fi al-Hisàb (довољна количина у аритметици) све бројке словима. Други, поводећи се за старом семитском и грчком праксом, употребљавали су слова алфабета hisab al-jymmal. Ahmad al-Nasawi из Насе у Хорасану, (ca. 1040), чије дело al-Myqnifi al-Hisâb al-Hindi (доказивач хиндуског рачунања) објашњава дељење разломака и вађење квадратног и кубног корена скоро на најсавременији начин, употребљавао је индијске бројеве, као што је пре њега учинио Мухамед Ал Хорезми.

Усвајање и ширење

уреди

Кина

уреди
 
Гвоздена плоча са магичним квадратом реда 6 на персијским/арапским бројевима из Кине, датира из династије Јуан (1271–1368).

Кинески нумерички системи који су користили позициону нотацију (као што су систем бројевних штапића и Суџоу бројеви) били су у употреби у Кини пре увођења арапских бројева,[8][9] а неке је у средњовековну Кину увео муслимански Хуејски народ. Почетком 17. века шпански и португалски језуити увели су арапске бројеве у европском стилу.[10][11][12]

Кодирање

уреди

Десет арапских бројева је кодирано у готово сваком скупу знакова дизајнираном за електричну, радио и дигиталну комуникацију, као што је Морзеов код.

Они су кодирани у ASCII на позицијама од 0x30 до 0x39. Маскирање на нижа четири бинарна бита (или узимање последње хексадецималне цифре) даје вредност цифре, што је било од велике помоћи у претварању текста у бројеве на раним рачунарима. Ове позиције су наслеђене у Јуникоду.[13] EBCDIC је користио различите вредности, али је такође имао нижа 4 бита једнака вредности цифара.

ASCII бинарно ASCII октално ASCII децимално ASCII хексадецимално Јуникод EBCDIC
хексадецимално
0 0011 0000 060 48 30 U+0030 DIGIT ZERO F0
1 0011 0001 061 49 31 U+0031 DIGIT ONE F1
2 0011 0010 062 50 32 U+0032 DIGIT TWO F2
3 0011 0011 063 51 33 U+0033 DIGIT THREE F3
4 0011 0100 064 52 34 U+0034 DIGIT FOUR F4
5 0011 0101 065 53 35 U+0035 DIGIT FIVE F5
6 0011 0110 066 54 36 U+0036 DIGIT SIX F6
7 0011 0111 067 55 37 U+0037 DIGIT SEVEN F7
8 0011 1000 070 56 38 U+0038 DIGIT EIGHT F8
9 0011 1001 071 57 39 U+0039 DIGIT NINE F9

Поређење са другим цифрама

уреди
Преглед бројевних система
Симбол Користи се са писмима Бројеви
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 многа арапски бројеви
𑁦 𑁧 𑁨 𑁩 𑁪 𑁫 𑁬 𑁭 𑁮 𑁯 браманско брамански бројеви
деванагарско деванагарски бројеви
бенгалско–асамеско бенгалски бројеви
гурмушко гурмушки бројеви
гујаратско гујаратски бројеви
одијско одијски бројеви
санталиско санталиски бројеви
𑇐 𑇑 𑇒 𑇓 𑇔 𑇕 𑇖 𑇗 𑇘 𑇙 шарадско шарадски бројеви
тамилско тамилски бројеви
телушко телушко писмо § бројеви
канадско канадско писмо § бројеви
малајаламско малајаламски бројеви
синхалско синхалски бројеви
бурманско бурмански бројеви
тибетанско тибетански бројеви
монголско монголски бројеви
кмерско кмерски бројеви
тајско тајски бројеви
лаошко лаошко писмо § бројеви
сунданско сундански бројеви
јаванско јавански бројеви
балијско балијски бројеви
٠ ١ ٢ ٣ ٤ ٥ ٦ ٧ ٨ ٩ арапско источни арапски бројеви
۰ ۱ ۲ ۳ ۴ ۵ ۶ ۷ ۸ ۹ персијско / дарско / паштунсо
۰ ۱ ۲ ۳ ۴ ۵ ۶ ۷ ۸ ۹ урдско / шахмуко
- ттио-семитско ефиопски бројеви
источно азијско кинески бројеви

Види још

уреди

Напомене

уреди
  1. ^ У математици, број се односи на целу секвенцу цифара која се користи за представљање броја.[5][6]

Референце

уреди
  1. ^ Thorndike 2008, стр. 102.
  2. ^ Schipp & Krämer 2008, стр. 387
  3. ^ Fenna, Donald (2002). A Dictionary of Weights, Measures, and Units. New York: Oxford University Press. стр. 90& 202. ISBN 978-0-19-860522-5. ; "Fibonacci, in a book of 1202, brought the Indo-Arabic numerals, with their zero cypher and decimal point, into European culture."; "... these characters are more appropriately called at least Indo-Arabic numerals."
  4. ^ Lumpkin, Beatrice; Strong, Dorothy (1995), Multicultural science and math connections: middle school projects and activities, Walch Publishing, стр. 118, ISBN 9780825126598 
  5. ^ Jensen, Gary R. (2003), Arithmetic for Teachers: With Applications and Topics from Geometry, American Mathematical Soc., стр. 19—20, ISBN 978-0-8218-7194-2 
  6. ^ Numbers and Numerals, The MathForum, November 1998, January 2002, retrieved October 24, 2018
  7. ^ Bulliet, Richard; Crossley, Pamela; Headrick, Daniel; Hirsch, Steven; Johnson, Lyman (2010). The Earth and Its Peoples: A Global History, Volume 1. Cengage Learning. стр. 192. ISBN 978-1-4390-8474-8. „Indian mathematicians invented the concept of zero and developed the "Arabic" numerals and system of place-value notation used in most parts of the world today 
  8. ^ Shell-Gellasch, Amy (2015). Algebra in context : introductory algebra from origins to applications. J. B. Thoo. Baltimore. ISBN 978-1-4214-1728-8. OCLC 907657424. 
  9. ^ Uy, Frederick L. (јануар 2003). „The Chinese Numeration System and Place Value”. Teaching Children Mathematics. 9 (5): 243—247. ISSN 1073-5836. doi:10.5951/tcm.9.5.0243. Архивирано из оригинала 30. 7. 2022. г. Приступљено 29. 7. 2022. 
  10. ^ Helaine Selin, ур. (1997). Encyclopaedia of the history of science, technology, and medicine in non-western cultures. Springer. стр. 198. ISBN 978-0-7923-4066-9. Архивирано из оригинала 27. 10. 2015. г. Приступљено 18. 10. 2015. 
  11. ^ Meuleman, Johan H. (2002). Islam in the era of globalization: Muslim attitudes towards modernity and identity. Psychology Press. стр. 272. ISBN 978-0-7007-1691-3. Архивирано из оригинала 27. 10. 2015. г. Приступљено 18. 10. 2015. 
  12. ^ Peng Yoke Ho (2000). Li, Qi and Shu: An Introduction to Science and Civilization in China. Mineola, New York: Courier Dover Publications. стр. 106. ISBN 978-0-486-41445-4. Архивирано из оригинала 27. 10. 2015. г. Приступљено 18. 10. 2015. 
  13. ^ „The Unicode Standard, Version 13.0” (PDF). unicode.org. Архивирано (PDF) из оригинала 2. 6. 2001. г. Приступљено 1. 9. 2021. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди