Википедија

Арнолд Беклин

Арнолд Беклин (нем. Arnold Böcklin; 1827—1901) био је швајцарски сликар и вајар.

Арнолд Беклин
Arnold Böcklin (1827 - 1901), Selbstportrait (1873).jpg
Арнолд Беклин
Датум рођења(1827-10-16)16. октобар 1827.
Место рођењаБазел
Швајцарска
Датум смрти16. јануар 1901.(1901-01-16) (73 год.)
Место смртиФјезоле
Италија

Рођен у Базелу 16. октобра 1827. у немачкој породици. Студирао је у Диселдорфу, где се спријатељио са Лудвигом Андреасом Фајербахом, немачким филозофом и антропологом. Био је под утицајем романтизма. Касније, Беклин је почео да слика митолошке и фантастичне облике са суморном позадином, у комбинацији са опседнутошћу темама о смрти. Путовао је по различитим земљама: Белгији, Француској, Италији. У Риму се задржао пет година, а озбиљно се бави проучавањем митологије и историје религије. Након повратка у Немачку 1857. Беклин је студирао на Академији ликовних уметности у Вајмару, а затим је поново отишао у Италију, овај пут у Напуљ. Живео је у вили у близини Фиренце. Беклин је умро 1901, остављајући иза себе радове, који до данашњег дана имају бројне обожаваоце. Његова вероватно најпознатија слика је Острво мртвих, а инспирација му је било грчко острво Понтикониси.

Његов рад је утицао на низ каснијих уметника и композитора, укључујући Сергеја Рахмањинова, Мака Регера, Мака Ернста, Салвадора Далија и друге.[1]

РадовиУреди

  • Moonlit landscape, 1849

  • Italian Landscape, 1858

  • Self-portrait, 1872

  • Venus Anadyomene, 1872

  • Honey Moon ,1878

  • Ocean Breakers (The Sound), 1879

  • The Elysian fields, 1877

  • Playing in the Waves, 1883

  • The Sanctuary of Hercules, 1884

  • Selfportrait with the wine glass, 1885

  • The Homecoming, 1887

  • Einsiedler

  • Summer Day

  • Mädchen und Jüngling beim Blumenpflücken

  • Campagna Romana

  • The Muse Euterpe

  • Landscape

  • Die Klage des Hirten

  • Lovers

  • Alexander Michelis

  • Campagna Landscape

  • The Deposition

  • The Genius of the Canyon Elliott Daingerfield

  • Острво мртвих

РеференцеУреди

  1. ^   Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Frantz, Henri (1911). „Böcklin, Arnold”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica. 4 (11. изд.). Cambridge University Press. стр. 107—108.  This cites:
    • His life, written by Henri Mendelssohn
    • F. Hermann, Gazette des Beaux Arts (Paris, 1893)
    • Max Lehrs, Arnold Böcklin, Ein Leitfaden sum Verständniss seiner Kunst (Munich, 1897)
    • W. Ritter, Arnold Böcklin (Gand, 1895)
    • Katalog der Böcklin Jubiläums Ausstellung (Basel, 1897).

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Арнолд_Беклин&oldid=22006866”