Артикулација (музика)

Уколико сте тражили појам из лингвистике, погледајте чланак Артикулација.

Реч артикулација (фр. и енгл. articulation) потиче из латинског језика и значи јасно, разговетно.

У музици артикулација значи начини на које се изводе тонови при певању или свирању музичког инструмента. Артикулација у музици помаже да се богатије, јасније, разговетније и прецизније музички изразимо.

ОСНОВНЕ АРТИКУЛАЦИЈЕ	ШТА ЗНАЧИ	КАKО СЕ ПИШЕ И КАКО СЕ ИЗВОДИ	КАKО ЗВУЧИ
Деташе - (фр. détaché)	одвојено	Написане ноте изводе се сливено, са што мање прекида између тонова.	Звучни пример деташеа.
Легато - (итал. legato)	везано	Лук изнад или испод групе нота казује да те тонове треба изводити без прекида, на један дах.	Звучни пример легата.
Стакато - (итал. staccato)	одвојено, одсечно	Тачка изнад или испод нотне главе значи да се сваки тон изводи одвојено, упола краће од написане нотне вредности, што приказује нотни пример испод:	Звучни пример стаката.
Портато - (итал. portato)	ношено	Тачка и лук изнад или испод нотне главе упућује на то да те тонове треба нешто скратити (тј. дуже од стаката, краће од деташеа). Ово приказује нотни пример испод:	Звучни пример портата.
Тенуто - (итал. tenuto)	отегнуто, издржано	Водоравне цртице изнад или испод нота казују да се сваки тон изводи у пуном износу свог трајања.	Звучни пример тенута.
Маркато - (итал. marcato)	наглашено	Положено латинично велико словом V изнад или испод нота упућује да се сваки тон изводи наглашено.	Звучни пример марката.