Артикулација (музика)

Уколико сте тражили појам из лингвистике, погледајте чланак Артикулација.

Реч артикулација (фр. и енгл. articulation) потиче из латинског језика и значи јасно, разговетно.

У музици артикулација значи начини на које се изводе тонови при певању или свирању музичког инструмента. Артикулација у музици помаже да се богатије, јасније, разговетније и прецизније музички изразимо.

ОСНОВНЕ АРТИКУЛАЦИЈЕ	ШТА ЗНАЧИ	КАKО СЕ ПИШЕ И КАКО СЕ ИЗВОДИ	КАKО ЗВУЧИ
Деташе — (фр. détaché)	одвојено	Написане ноте изводе се сливено, са што мање прекида између тонова.
Легато — (итал. legato)	везано	Лук изнад или испод групе нота казује да те тонове треба изводити без прекида, на један дах.
Стакато — (итал. staccato)	одвојено, одсечно	Тачка изнад или испод нотне главе значи да се сваки тон изводи одвојено, упола краће од написане нотне вредности, што приказује нотни пример испод:
Портато — (итал. portato)	ношено	Тачка и лук изнад или испод нотне главе упућује на то да те тонове треба нешто скратити (тј. дуже од стаката, краће од деташеа). Ово приказује нотни пример испод:
Тенуто — (итал. tenuto)	отегнуто, издржано	Водоравне цртице изнад или испод нота казују да се сваки тон изводи у пуном износу свог трајања.
Маркато — (итал. marcato)	наглашено	Положено латинично велико словом V изнад или испод нота упућује да се сваки тон изводи наглашено.