Артикулација (музика)
Реч артикулација (фр. и енгл. articulation) потиче из латинског језика и значи јасно, разговетно.
У музици артикулација[1] значи начини на које се изводе тонови при певању или свирању музичког инструмента. Артикулација[2] у музици помаже да се богатије, јасније, разговетније и прецизније музички изразимо.
ОСНОВНЕ АРТИКУЛАЦИЈЕ | ШТА ЗНАЧИ | КАKО СЕ ПИШЕ И КАКО СЕ ИЗВОДИ | КАKО ЗВУЧИ |
---|---|---|---|
Деташе — (фр. détaché) | одвојено | ||
Легато — (итал. legato) | везано | ![]() Лук изнад или испод групе нота казује да те тонове треба изводити без прекида, на један дах. |
|
Стакато — (итал. staccato) | одвојено, одсечно | ![]() Тачка изнад или испод нотне главе значи да се сваки тон изводи одвојено, упола краће од написане нотне вредности, што приказује нотни пример испод: |
|
Портато — (итал. portato) | ношено | ||
Тенуто — (итал. tenuto) | отегнуто, издржано | ||
Маркато — (итал. marcato) | наглашено |