Артикулација (музика)
Уколико сте тражили појам из лингвистике, погледајте чланак Артикулација.
Реч артикулација (фр. и енгл. articulation) потиче из латинског језика и значи јасно, разговетно.
У музици артикулација [1] значи начини на које се изводе тонови при певању или свирању музичког инструмента. Артикулација[2] у музици помаже да се богатије, јасније, разговетније и прецизније музички изразимо.
ОСНОВНЕ АРТИКУЛАЦИЈЕ | ШТА ЗНАЧИ | КАKО СЕ ПИШЕ И КАКО СЕ ИЗВОДИ | КАKО ЗВУЧИ | |
---|---|---|---|---|
Деташе - (фр. détaché) | одвојено | |||
Легато - (итал. legato) | везано | ![]() Лук изнад или испод групе нота казује да те тонове треба изводити без прекида, на један дах. |
||
Стакато - (итал. staccato) | одвојено, одсечно | ![]() Тачка изнад или испод нотне главе значи да се сваки тон изводи одвојено, упола краће од написане нотне вредности, што приказује нотни пример испод: |
||
Портато - (итал. portato) | ношено | |||
Тенуто - (итал. tenuto) | отегнуто, издржано | |||
Маркато - (итал. marcato) | наглашено |