Архео-етно парк у Равни
Архео-етно парк је депаданс Завичајног музеја у Књажевцу и својеврсни музеј на отвореном. Налази се у Равни, 10 км северно од Kњажевца у дворишту старе сеоске школе. Зграда школе је саграђена 1906. године. Близина античког утврђења Timacum Minus утицала је да се у овом селу формира Архео-етно парк као својеврстан музеј на отвореном.
Архео-етно парк свечано је отворен за посетиоце 1983. године. Неколико година касније, 1987. године, у згради некадашње школе, отворена је изложба “Археологија књажевачког краја од праисторије до средњег века”, аутора кустоса археолога Светозара Јовановића. За потребе савременог посетиоца, у току 2017. и 2018. године, уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије и Општине Kњажевац реализован је пројекат “Нова археолошка поставка Архео-етно парка Равна”[1]. Овим пројектом модернизован је изложбени простор истраживачко-едукативне станице и формирана је нова, унапређена археолошка поставка чији је аутор виши кустос археолог Бојана Илијић.
Садржај парка уреди
У склопу Архео-парка налази се археолошка истраживачка станица са лабораторијом за конзервацију и истраживачки рад, археолошка поставка предмета и спаваона за смештај стручних екипа. Основна замисао је да се у оквиру археолошке поставке у згради школе и у Лапидаријуму прикажу значајни археолошки налази са локалитета Timacum Minus.
Етно-парк чине копија куће породице Никић из Горње Kаменице у чијем је подруму формиран Музеј књажевачких вина са винотеком, кућа из Берчиновца, амбар из Белог Потока и казаница за печење ракије са лулом од “трешњевог” дрвета из Причевца. Етно парк је настао са идејом да прикаже амбијент патријархалне сеоске заједнице 19. века тимочког краја са стамбеним и привредним објектима.
Овакав начин излагања омогућио је да се представи типично народно градитељство књажевачког краја и оствари непосредан контакт посетиоца са предметима изложеним у специфичном амбијенту. Посетиоци су у могућности да се упознају са традиционалним начином живота, културом становања и објектима народне архитектуре овог краја. Садржај Архео-етно парка допуњен је још једним објектом изграђеним по узору на кућу “Газдића” из села Радичевац на Старој планини у којој се, поред мање сале за конференције и дегустације традиционалне трпезе, вина и ракија књажевачког краја, налази и информациони туристички центар са сувенирницом[2].
У оквиру Парка формирана је и радионица за израду традиционалне грнчарије са репликама античке и традиционалне грнчарске пећи. У простору старе сеоске школе направљена је и опремљена конзерваторска лабораторија.
Архео-етно парк, поред различитих образовних и креативних програма, организовања радионица, пружа могућност смештаја и организације различитих скупова, културно-туристичких и образовних програма као научно-истраживачких кампова.
За потребе унапређења и презентације археолошког локалитета Тимацум Минус, повећања доступности садржаја Завичајног музеја Kњажевац и његовог депаданса Архео-етно парк у Равни, као и популаризације културно-туристичке понуде књажевачког краја постављене су интерпретативне табле, као и информативни тотеми.
