Асасин (из арапске речи хашишијин - предани хашишу) је израз за убицу-атентатора[1] који су Европом проширили Марко Поло и летописци крсташких ратова. Првенствено означава милитантну секту, измаелите низаритске гране, који су били укопани у својим орловским гнездима у Сирији, а нарочито у неосвојивим утврђењима у близини Каспијског мора у Персији. Најпознатија је тврђава Аламут.

Асасин (Измаелит) у атентату на селџушког визира (вером Сунита) Низам ел Мулка.

Познати аламутски асасини су били врло опасне убице, који су претили сунитскима вођама јер су били претња шиитима. Пре извршење убиства узели би коцку хашиша и тако омамљени лакше спровели атентат на важне особе.[1]

Међу главним жртвама исмаелитских асасина су:

Чак је и Саладин био неколико пута мета Асасина.

Ред асасина је на Аламуту 1090. установио Хасан ел Саба. (познат и као „Старац са горе“) 1256. године ред уништавају Монголи, а 1273. од мамелушког султана Бајбарса пада и последње упориште исмаелита. Ред Асасина и њихову историју живо је описао словеначки аутор Владимир Бартол у роману Аламут.

Реч „асасин“ данас означава атентаторе на познате личности.

Спољашње везе

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 74. ISBN 86-331-2075-5.